Niko neće da uništava hemijsko oružje

Pripreme za uništavanje sirijskog hemijskog oružja su u toku: Od 23 skladišta hemijskog oružja, na vreme su kontrolisana sva osim jednog. Već je uništeno 60 odsto municije koja nije napunjena, kao i oprema za proizvodnju. „Ali, pravi posao tek počinje“, kaže stručnjak za hemijsko oružje Ralf Trap, koji je mnogo godina radio za Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCV).

Trebalo bi uništiti 1.000 tona hemijskog oružja. Ispostavilo se da je taj zadatak teži nego što se mislilo jer hemijsko oružje mora da se transportuje u neku drugu zemlju. Koju zemlju?

Posle višečasovnog sastanka, OPCV je podnela detaljan plan i raspored za uništavanje: Najopasnije hemijsko oružje, sarin i iperit, treba do kraja godine izneti iz Sirije i uništiti do aprila 2014. Sve druge opasne hemikalije i njihovi sastojci moraju biti uklonjeni do 5. februara 2014. i uništeni do kraja juna te godine. U skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija 2118, čitav arsenal bi trebalo da bude uništen do 1. jula 2014.

Još nijedna zemlja nije izrazila spremnost da uništi oružje na svojoj teritoriji. Molbu SAD odbile su Norveška, Belgija i Albanija. Svaka zemlja koja je potpisala Konvenciju o hemijskom oružju, može da ponudi pomoć – odnosno 190 zemalja. „Interesantne su pre svega zemlje koje su se u poslednjih nekoliko godina bavile uništavanjem hemijskog oružja“, kaže Ralf Trap. Konvencija UN od 1997. godine zabranjuje i posedovanje hemijskog oružja.

Nemačka hoće da pomogne, ali ne na svojoj teritoriji

Nemačka takođe ima sopstveni pogon za spaljivanje hemijskog oružja i municije. U Minsteru je između 2006. i 2012. uništeno 2.585 tona bojnih sredstava: „Međutim, tamo može da se uništava samo staro hemijsko oružje, ono iz svetskih ratova. Takođe, nije moguće uništavanje nervnih gasova koji čine značajan deo sirijskog oružja“, kaže Ralf Trap za Dojče vele. Nemačka, međutim, ima preduzeća koja imaju odgovarajuće tehnologije, kao što je firma „Eizenman“ iz Boblingena. Oni su izgradili pogone za uništavanje hemijskog oružja u Rusiji, Albaniji i Japanu. Takva podrška već je ponuđena – dakle tehnička, logistička i finansijska. Nemačka, međutim, nije pogodna teritorija za uništavanje, izjavio je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele u Briselu.

Važan je geografski položaj zemlje

Koja zemlja je za to pogodna – to Vestervele nije rekao. Oliver Majer, stručnjak za bezbednost iz Nemačke fondacije za nauku u Berlinu, smatra da izbor zemlje zavisi i od njenog geografskog položaja. Treba pokušati da se izbegne transport kopnenom putem. „To su veoma opasne materije. Njihov transport i uništavanje povezani su sa visokim rizicima po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Zbog toga mnoge zemlje ne dolaze u obzir“, kaže Oliver Majer. Ali postoje i administrativne prepreke, kao u slučaju SAD. Tamo je, naime, zakonom zabranjen prevoz hemijskog oružja širom zemlje.

Organizacija za zabranu hemijskog oružja trenutno traži ne samo zemlje koje će pristati da se hemijsko oružje uništi na njihovoj teritoriji, već i one koje će pomoći pri transportu kroz ratnu zonu u Siriji. Za to su, naime, potrebni ne samo uređaji za detoksikaciju, već i vojnici koji su obučeni za slučaj nesreće. Osim toga, potrebno je i odgovarajuće obučeno medicinsko osoblje.

Ralf Trap pretpostavlja da će u celoj akciji, uništavanju opasnih materija, učestvovati nekoliko zemalja. Oliver Majer je takođe mišljenja da će se na kraju naći države-dobrovoljci. „U suprotnom, to bi bilo zaista ironično: uložite toliko političkog kapitala da bi ste naveli Asada na sporazum i onda ne možete da nađete nikoga da to oružje prevoze i uništi.“

Autorke: Dijana Hodali / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković