Nikozija isprovocirala Brisel

Predsednik Evropske komisije (EK) je besan, piše Frankfurter algemajne cajtung i dodaje, kako se Žoze Manuel Barozo pribojava da Kipar želi da izbegne sprovođenje mera štednji i reformi na koje se ova ostrvska zemlja, kao članica EU obavezala. Onog trenutka kada je postalo jasno da će Nikozija pet milijardi evra koje su joj hitno potrebne zatražiti Moskve, Brisel je uputio oštre kritike.

Barozo je iznenađen preokretom i najnovijom odlukom kiparske vlade. Smatra da je sve više onih zemalja u kojim je „poljuljan evro“, koje tragaju za izgovorima, kako bi izbegle međunarodne programe pomoću, a time i uslove i obaveze, koji iz takvih programa proizilaze.

On je, navodi Frankfurter algemajne, bio prilično direktan nazvavši lidere takvih zemalja članica Evropske unije „slabim, bez imalo hrabrosti“ da izađu u javnost i kažu zašto su se privrede ovih država našle u teškoj situaciji. Barozo je kritiku pre svega uputio na adresu kiparskog predsednika Dimitrisa Hristofijasa, jer je njegova zemlja preuzela predsedavanje Evropskom unijom.

U međuvremenu je ruski ministar finansija Anton Siluanov potvrdio da je zahtev Kipra za pet milijardi evra pomoć stigao u Moskvu. Toj informaciji pridodao je i neizbežno „ali“. Naime, Nikozija će na pomoć moći da računa, samo ako Rusija utvrdi da su za to ispunjeni uslovi, isto kao što to obično čine zemlje članice evro-zone, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

„Švajcarci se spremaju za krah evra“

- naslov je teksta u nemačkom Veltu, u kojem se navodi kako je švajcarska Centralna banka izdvojila više milijardi franaka, u slučaju da evro više - ne bude imao kud. Reč je o merama predostrožnosti, kažu u Bernu i poručuju, kako intervencija Centralne banke nije ništa novo. Doduše, Švajcarci su u junu već intervenisali milijardama franaka na deviznom tržištu, ne bi li sprečili pad vrednosti svoje valute. Zato i ne iznenađuje povećano interesovanje međunarodnih investitora za švajcarski franak, piše „Velt“.

Ironija je u tome što Švajcarska nacionalna banka (SNB) mora da kupuje evro, kako bi se održao balans vrednosti domaće valute u odnosu na evro, koji bi u septembru mogao pasti ispod 1,20 franaka. Zbog toga su devizne rezerve u Švajcarskog drastično porasle i trenutno su na nivou od 365 milijardi franaka. Velt prenosi i kako je zbog „precenjenog franka“ ugrožen izvor Švajcarske u zemlje zone evra. Ima i onih koji veruju da bi ova politički i monetarno neutralna zemlja, uskoro mogla da se suoči sa recesijom, jer su poskupljenja neminovna.

Od krize najviše profitira Merkel

Zidojče cajtung piše kako od krize evra, na nemačkoj političkoj sceni najviše profitira Angela Merkel. Iako politika ne bi trebalo u prvi plan da gura samo lidere stranaka, ponekad je upravo uloga pojedinaca, na izborima od presudnog značaja, komentariše ovaj list. Od svih političara u zemlji, najveće poverenje građana u ovom trenutku, uživa kancelarka Merkel. Na predstojećim izborima su „sve kombinacije moguće“, ali je jedno je sasvim izvesno – da je sve manje verovatan opstanak crno-žute vladajuće koalicije (demohrišćana i liberala). S druge strane, ni opozicija ne može da računa na velike promene, pre svega na pobedu crveno-zelenih (socijaldemokrate i zeleni).

U svakom slučaju, predsednica nemačke vlade ostaje u prvom planu. Angela Merkel i dalje uživa najveće poverenje građana, pokazuju poslednja istraživanja javnog mnjenja. Čak dve trećine Nemaca zadovoljno je radom kancelarke Merkel.

Pripredio Jakov Leon
Odgovorna urednica: Dijana Roščić