"Nikozija, poslednji podeljeni grad na svetu"

"Nikozija, poslednji podeljeni grad", upozorava jedna tabla na novom graničnom prelazu na ulici Ledra, gde čovek može da pređe iz južnog u severni deo kiparske prestonice. Kipar je podeljen od 1974. kada je turska vojska okupirala severni deo ostrva. Tursku republiku Severni Kipar priznala je samo Turska, dok je Republika Kipar u južnom delu postala članica EU 2004. godine.

Samo nekoliko koraka od graničnog prelaza, Eleni Zeniou prodaje novine. Taj posao postoji već 40 godina, kaže grčka Kiparka, koja nikada neće zaboraviti rat 1974. Tada je na ulici Ledra sve uništeno, kuće, radnje, mnogi su izgubili život. Zbog toga ne želi da ide "tamo preko".

"Ne, ne, zašto, da bih pokazala moj pasoš? Pa to je moja zemlja! Ali ja pripadam manjini. Dobar deo ljudi prelazi preko, jer, mi rado želimo da povratimo našu zemlju. Hoćemo fer rešenje."

"Ulica ubica"

Na drugoj strani ulice nalazi se juvelirnica Fivosa Aloupasa, takođe grčkog Kipranina. Kada je njegov otac otvorio radnju 1932. godine, Kipar je bila britanska kolonija. Pedesetih godina ulica Ledra dobila je morbidni nadimak "ulica ubica". Grčkokiparski borci za nezavisnost pucali su iz sporednih sokaka na britanske vojnike i policiju. Kada je ostrvu 1960 prepuštena nezavisnost, usledilo je nekoliko mirnih godina. Između Grka i Turaka eskalirao je krvavi sukob 1963. Godinu dana kasnije povučena je linija primirja, a mirovne snage UN su se pobrinule za okončanje borbi. Ulica Ledra zatvorena je 1974. kada su turski Kiprani izvršili okupaciju. Život i poslovanje su se promenili, kaže Fivos Aloupas:

"Od kako je puno stranaca pridošlica, Filipinaca, obojenih, starosedelačke porodice su otišle, napustile ulicu. Sada su ti stranci preuzeli posao. Većina njih je obojena. Nije da imam nešto protiv njih, ne nikako, to nisu loši ljudi, ali zaista dobre poslovne porodice su otišle."

Na sever će Fivos Aloupas ići tek kada se pronađe rešenje, kada ne mora više da pokazuje pasoš i može slobodno da se kreće. Ali sama pomisao, da tamo vladaju drugačiji zakoni i drugačija vlast, njemu se ne dopada: "Kipar treba da bude jedinstven. Ne treba da delimo grčku od turske strane!"

Uklanjanje granica znači privredni boljitak za sve

Za stanovnike turske strane ostrva, otvaranje granica znači pre svega blagoslov za privredu. Desetine hiljada zaposlenih prelazi svakog dana granicu ulice Ledra. Na gradilištima na jugu ostrva mogu da zarade višestruko nego ne severu.

Na severnoj strani graničnog prelaza carinici turske republike Severni Kipar udaraju vizu u pasoš. Tu se ulica Ledra posle nekoliko metara grana u pravi lavirint sokaka u kojima se prodaju majice, cipele, i suveniri. Poslovi su čvrsto u rukama Turaka, kaže 86-godišnji časovničar Mustafa Mehmed, čija skromna radnja leži po strani. Turski Kipranin pripada starosedeocima Nikozije:

"To su siromašni ljudi, neobrazovani, koji su u potrazi za polsom. Porodice koje dolaze imaju petoro, šestoro dece. Radi se sedam dana u nedelji na gradilištu, živi u jednostavno nameštenim stanovima. Mi, turski Kiprani, smo daleko obrazovaniji. Svi smo išli u školu i na fakultet."

Mnogi Kiprani useljenike sa turskog kopna nazivaju "naseljenicima" i prebacuju turskoj vladi da takvim naseljavanjem sistematski želi da "poturči" njihovu domovinu. Broj Turaka u severnom Kipru barem je duplo veći od broja kiparskih starosedelaca. Ako se oni pitaju, granice su još uveliko trebalo da budu otvorene. U to je siguran časovničar. A posebno je to želja starije generacije: "Od sveg srca! Ali kako to da uradimo? Sada čekamo da naše vođe razgovaraju i da se dogovore."