Noć veštica osvaja Evropu

Deca marljivo, zasukanih rukava, režu svaki svoju bundevu, vade njenu mekanu unutrašnjost i izrezuju na glatkoj površini pukotine za oči, usta i nos. Nakon nekih sat i po, u štali na seoskom imanju u nemačkom mestu Kamen, svetli 12 manje-više zastrašujućih bundeva. „Noć veštica slavi sve više ljudi. Mislim da će jednog dana bundeva biti deo tradicije kao što je to božićna jelka“, kaže Ute Ligez, vlasnica seoskog imanja u Kamenu.

Zastrašujuće maske

Noć veštica se slavi u noći između 31. oktobra i 1. novembra, a taj običaj potiče iz davnih vremena. Pre nekih dve hiljade godine taj datum označavao je kraj leta. Prema starom verovanju, te noći dolazili su mrtvi i tražili žive kako bi zaposeli njihova tijela u idućoj godini. Kako bi se zaštitili i rasterali duhove, ljudi su sami uzimali zastrašujuće maske i noću hodali ulicama.

U devetom veku su hrišćani 31. oktobra obležavali tzv. „veče uoči Svih svetih“. Irci, koji su se sredinom 19. veka doselili u Sjedinjene Američke Države, doneli su sa sobom i svoje običaje. I tako je Noć veštica u SAD postao jedan od najpopularnijih praznika, a taj običaj poslednjih godina polako, ali sigurno osvaja i evropski kontinent.

Bundeva kao poslastica

To je slavlje za koje su tipične maskirane zabave na kojima je glavni cilj izborom kostima izazvati strah i svetleće bundeve. Upravo takve bundeve već deset godina uzgajaju Ute Ligez i njen suprug. Oni takođe nude i kurseve na kojima se uči kako običnom bezazlenom plodu dati zastrašujući izgled.

Ali, na imanju u Kamenu moguće je kupiti i druge vrste bundeva: zelene, žute ili prugaste, okrugle, kruškaste ili duguljaste. Najmanja ima prečnik od samo nekoliko centimetara, a ovogodišnja „rekorderka“ teška je 120 kilograma. Većina tih vrsta je u Nemačkoj sve donedavno bila nepoznata, kao i sve ono što je moguće napraviti od njih. Ute Lingez na svom imanju nudi i različita jela pripremljena prema sopstvenim receptima: prepečene bundeve, testeninu punjenu bundevom, bundevu punjenu sirom, marmeladu od bundeva.

Bundeve sazrevaju od sredine avgusta do kraja oktobra, ali uz odgovarajuće skladištenje, ostaju sveže i do pola godine. Plodovi sadrže mnoge vitamine. Ute Lingez objašnjava: „Bundeva prikuplja sunce tokom godine i onda nam ga vraća u zimi.“

ajg/kna