Nordijski model saradnje u regionu

Pitanje granica, procesuiranje ratnih zločina, rešavanje imovinskih pitanja država i status građana neka su od i dalje otvorenih pitanja među zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma. Efikasnost rešavanja ovih pitanja koja vode stabilizaciji političkih i ekonomskih prilika i izgradnji poverenja između Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i Crne Gore teme su dijaloga delegacije Igmanske inicijative sa predstavnicima Evropske komisije.

Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, za Dojče vele kaže da je dogovor da Igmanska inicijativa u narednom periodu identifikuje postojanje sporazuma, ali i problema, u procesuiranju ratnih zločina između ove četiri zemlje: „Slučajevi kao što su Purda, Ganić i Jurišić pokazuju da, kada se dođe do praktičnih pitanja, ona se ispolitizuju i ne nađe se pravo rešenje. Sada se očekuje ekspertiza Igmanske inicijative o tome gde međudržavni sporazumi, u polju procesuiranja ratnih zločina, nisu dovoljno dobri i efikasni, kao i da civilno društvo izvrši pritisak kako bi se stvari rešavale na pravi način“, rekao je Popov posle sastanka u Briselu sa Pjerom Mirelom, direktorom direkcije za Zapadni Balkan.

Poverenje i saradnja zarad bržih evrointegracija

Popov kaže da postojanje otvorenih pitanja i dalje opterećuje odnose među zemljama Dejtonskog ugovora, kao i da to može da predstavlja značajnu prepreku na putu ka EU. Pored formiranja ekspertskih timova, koji će za cilj imati poboljšanje saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Popov za Dojče vele najavljuje nove aktivnosti Igmanske inicijative:

„Pokušaćemo da implementiramo iskustva ‘nordijskog modela’ saradnje na prostorima četiri zemlje Dejtonskog sporazuma. Bilo bi korisno da se uspostavi i stalni oblik interparlamentarne saradnje među ovim zemljama, pogotovo kada je reč o važnim pitanjima, kao što su evrointegracije, bezbednost ili ekologija.“ Za sredinu oktobra u Beogradu je zakazana sesija Igmanske inicijative, na kojoj će učestvovati sva četiri predsednika iz regiona i komesar za proširenje EU Štefan File.

Ko je odgovoran za BiH?

Iako kažu da je napredak po pitanju stabilnosti i poverenja u regionu primetan, u Igmanskoj inicijativi posebno podvlače slučaj BiH, koja, u evrointegracionim procesima, zaostaje za svojim susedima zbog nerešenih unutarpolitičkih problema. U zemlji još nije konstituisana vlast, a ne postoji ni kritično javno mnjenje koje bi izvršilo pritisak na aktuelne lidere.

„Mi izgleda da očekujemo da to, u ime nas, neko drugi učini. To je dugoročno jako loše, jer se time gubi demokratski osećaj i demokratski kapaciteti da bosanskohercegovački brod krene putem EU“, kaže za naš program Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative. Šehić smatra da je za stabilnost BiH neophodan uticaj javnog mnjenja u zemlji, iskreni odnosi Beograda i Zagreba prema Sarajevu, ali i jedinstveni i usaglašen nastup EU, SAD i Rusije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević