Normalnost nas odvaja, ali ne štiti od ponora

Braunšvajger cajtung (Braunšvajg): „Normalnost nas odvaja od ponora, ali nas od njega ne štiti. Jer, uvek ima ljudi kao što je Brejvik, koji delaju van civilizacije. Psihijatri mogu da pokušaju da rasvetle neku ličnost. Možda je u jeku te želje da se sve razume zapostavljen jedan drugi aspekt novije istorije. To je pitanje zla koje svoj izraz nalazi u mučenju i ubijanju. Za zlo nisu dovoljne kategorije kao što su bolesno ili racionalno. Tako gledano, nema presude koja može da zadovolji.“

Der noje tag (Vajden): „Ideologije, ekstremisti, teroristi ili masovne ubice često se označavaju kao ludaci. To posebno važi ako je ubica neko poput Andersa Brejvika, koji je ubio 77 ljudi – 69 na ostrvu Utoji i osam u Oslu. I pored toga, bilo bi suviše jednostavno odmah okarakterisati Brejvika kao ludaka. To važi i za druge ubice, kao na primer, Osamu bin Ladena i Al Kaidu, ili neonaciste ćelije iz Cvikaua.“

Zidkurir (Konstanc): „Njegov zločin je neshvatljiv, njegovo obrazloženje apsurdno. No, da li je zato masovni ubica Andres Bering Brejvik neuračunljiv? Posle deset nedelja bolnog sakupljanja dokaza i detaljnog veštačenja, sudije su došle do zaključka da je Brejvik psihijatrijski slučaj. Time su se postavile nasuprot tri četvrtine Norvežana, koji 33-godišnejg ubicu žele da vide u zatvoru. Za te ljude je nepodnošljiva okolnost da zbog smanjene uračunljivosti ubica ne može da bude proglašen krivim. Brejvik će uložiti žalbu i tako novim suđenjem još jednom maltretirati žrtve.“

Zidojče cajtung: „Krivilčni proces je tu da bismo se približili istini, da bismo oslobodili nevine i osudili one koji su krivi. To je glavni zadatak sudija. Oni ne mogu da zaleče rane koje je počinilac naneo žrtvama. Oni ne mogu da ožive mrtve. I pored toga, od krivičnog procesa očekujemo mnogo. On ne sme da se zadovolji samo usmeravanjem svetlosti reflektora na pojedina kažnjiva dela, kao što je to jednom rekao filozof Gustav Radbruh, već bi morao da istraži tečnu celinu života.“

„Sudu u Oslu je to – uspelo. On ne samo da je do poslednjeg detalja istražio pitanje da li je optuženi uračunljiv ili ne. On je osvetlio i desnoekstremnu pozadinu Brejvikovog delanja u državi, ono što ga je inspirisalo. A uspeo je i u nameri da zadovolji pravdu za žrtve Brejvikovog zlodela. I preživeli su morali da svedoče ne samo detaljima o postupcima ubice, već i o načinu na koji su uspeli da prežive. Norvežani su vodili proces upravo u Radbruhovom duhu, sa poštovanjem za žrtve i akribičnim traženjem istine.“

„Upravo u Nemačkoj bi zato trebalo obratiti posebnu pažnju na ovaj proces. Jer, ovde će uskoro da se sudi za desnoekstremnim teroristima i to za deset ubistava i dva bombaška napada sa 23 povređenih. Već najesen bi trebalo da bude gotova optužnica. Ovaj proces se ne vodi protiv pravih počinilaca zločina – pripadnika Nacionalsocijalističkog podzemlja (…) ali i ovde desetine članova porodica turskih, grčkih i nemačkih žrtava žele da se konačno dođe do istine. To su porodice koje osećaju da ih je nemačka država godinama sumnjičila i koje sada traže zadovoljenje.“

„Na suđenju u Oslu, svedoci su mogli da kursorom na ekranu računara pokažu put kojim su uspeli da umaknu pred Brejvikom, a to je moglo da se prati na velikim video-ekranima. Tako su gledaoci mogli da precizno slede događaje. Sud je poveo građane sa sobom u traženje istine. I tu bi Nemačka mogla da nauči ponešto – ovde, gde pravosuđe nastupa sa oreolom sopstvene važnosti, ponosno na to što ga samo mali broj ljudi razume…“

Priredio Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon