Norveška: kuda sa svim tim bogatsvom?

U parku, kroz gustu krošnju stabala, pruža se predivan pogled u daljinu, sve do fjorda Trondhajm. Sunce je upravo na zalasku, a voda se sjaji i čini se kao da je od samog zlata. Tipičan prizor kakav se ovde uvek može videti u kasnim danima leta. Ovde – to je gradić Stjordal, nekih 30 kilometara od Trondhajma.

U novoizgrađenom naselju Geving, u lepo uređenim porodičnim kućama, polako se pale svetla. Rune Vista izlazi na terasu, opušteno pijucka pivo dok prelazi preko prizora koji mu se pruža pred očima.

„Ovo je predivno mesto za život, za porodicu, posebno za decu. Ovde je puno mirnije i opuštenije nego u nekom gradu“, kaže ovaj 41-godišnjak zaposlen u jednoj norveškoj banci u Trondhajmu. Na posao odlazi autobusom.

Visoke cene nekretnina, loši putevi

Nakon što su deset godina živeli u Oslu, Vist i njegova supruga Nina su se sa svoje dve kćerke nedavno preselili u svoj novi dom. Njihova kuća je jedna od onih „gotovih“ odnosno, montažnih, koje se mogu naručiti iz kataloga. 250 kvadratnih metara prostora punih svetla i stakla, prostiru se na sveukupno tri sprata. Ovoliki prostor naravno ima i svoju cenu.

„Platili smo šest miliona kruna. To je oko 750.000 evra“, kaže Nina Vist. Cene nekretnina u norveškim malim gradovima i selima, kreću se kao cene nekretnina u nemačkim gradovima. Pa ipak, ko može, kupuje…S obzirom na povećan broj useljenika, koji u Norvešku dolaze kao stručna radna snaga, postoji manjak nekretnina, stanova i kuća. Zato se trenutno isplati kupiti nešto i onda iznajmljivati“, objašnjava Rune Vist.

Uprkos tome, većina Norvežana ipak najradije investira u sopstveni dom. U tome ih podržava i država. Mlade porodice u Norveškoj, već na osnovu vrlo malog sopstvenog kapitala i radnog ugovora, mogu vrlo jednostavno da dobiju neki povoljan kredit. A što se tiče posla, njega u Norveškoj ima gotovo svako. Procenat nezaposlenosti u celoj zemlji iznosi nešto više od tri posto, u nekim delovima je još i niži od toga.

Vlasti nisu ispunile očekivanja

Drugim rečima – postavlja se pitanje, imaju li Norvežani uopšte razloga da se žale? Naime, svaki put prilikom objavljivanja rezultata nekih novih istraživanja o visini standarda i kvaliteta života u evropskim zemljama, Norveška se nalazi na samom vrhu.

„Naši putevi, a i železnica su u lošem stanju. Osim toga, vreme je da s ulica nestanu prosjaci. Uopšte, iz naftnih fondova bi trebalo izdvajati veći procenat novca za socijalni sistem. Imamo dovoljno novca, zašto ga ne ulažemo u takve oblasti?“, kaže Stig Eikeland, sused Vistovih.

Rupe na putevima, nekolicina ilegalnih useljenika iz istočne Evrope koji prose na ulicama i nesloga po pitanju toga koliko tačno novca bi se trebalo staviti na stranu za loša vremena…To su tipični problemi koji muče Norvešku na koje se velika većina drugih evropskih zemalja samo smeška.

Čitavo brdo novca

„Deo novca iz državnih norveških naftnih fondova ulaže se u zemlju, u državna penziona i socijalna osiguranja, a drugi deo novca se investira u inostranstvu“, kaže Rune Vist. On dodaje da su ti norveški fondovi u međuvremenu vlasnici jedan do dva odsto svih akcija u Evropi.

„Norveška je time najveći svetski državni investitor. Ovaj fond trenutno raspolaže s oko 560 milijardi evra..“, kaže Vist koji je nekada radio kao savetnik za ulaganja velikih preduzeća u Oslu, ali i državnih naftnih fondova. Osim toga, kako kaže on, ovo bogatstvo stalno raste budući da je vrlo dobro uloženo.

„Investicije su danas podeljene na sledeći način: oko 60 posto novca se nalazi u akcijama, 35 posto u obveznicama i oko pet posto je u privatnom vlasništvu. Naftni fondovi u Londonu, Švajcarskoj i SAD su u poslednje vreme u velikom stilu novac ulagali u nekretnine. U Londonu je kupljen veliki deo ulice Ridžent, u Švajcarskoj centrala koncerna Kredit Svis, u SAD je kupljeno takođe nekoliko trgovinskih centara“, kaže Vist.

Jesu li to dobre investicije?

„U svakom slučaju to nije loše. Ulagati u nekretnine se očito isplati“, kaže Rune Vist koji je i sam nedavno novac uložio u porodičnu kuću. U svakom slučaju, kako se čini, život u zemlji fjordova mogao u budućnosti da ostane idiličan, kao što je sada.

Andreas Sten-Cimons/ Željka Telišman

Odgovorna urednica: Dijana Roščić