Nov sistem kontrole putnika je diskriminacija

Tako list Noje osnabriker cajtung piše: „Da li je to zaista potrebno? Boja kože, starost, pol, vera, nacionalnost? Sve to i mnogo više moralo bi se proveriti prilikom pravljenja profila. S obzirom na veliki broj putnika na aerodromima, takav način sprečavanja terorizma ne samo da bi bio preskup, nego bi se pojavili i pravni problemi. Neizbežno bi došlo do nezadovoljstva kada bi hiljade putnika počele da se pitaju zašto su baš oni u nekoj posebno rizičnoj grupi i posebno se kontrolišu. Osim toga postoji opasnost od rasističkih predrasuda čime bi bila narušena ustavna odredba o zabrani diskriminacije.

Teško da bi bezbednost bila nešto veća, jer je već danas kontrola temeljita i službe bezbednosti neprestano dobijaju nove modernije uređaje. Dakle, malo je argumenata u prilog predloga, a mnogo protiv njega. Neophodno je imati na umu i ciljeve terorista – ništa ih ne bi više obradovalo od panike u zapadnim zemljama i ograničavanja sloboda i prava njihovih građana. Tu pomaže samo sačuvati hladnu glavu i ne povlačiti ishitrene političke poteze“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

Pod naslovom „To je previše“ predlog o pravljenju profila putnika kritikuje i list Vestdojče algemajne cajtung:

„Putnici su se već navikli na svašta i mire se sa svim vrstama kontrole. Najčešće se i ne bune, jer im je stalo do bezbednosti u avionu i za tu bezbednost plaćaju cenu sitnih neprijatnosti: pakuju tekućine u providne kesice, skidaju čizme, opasače, čizme i cipele, dopuštaju da ih temeljito ispipaju, prolaze kroz skenere, odgovaraju na pitanja. Ali svrstavanje u grupe rizika na očigled svih na aerodromu ipak je previše. Kod te vrste diskriminacije postoje i pravni problemi pri čemu se ne postiže ništa na planu bezbednosti. Osim toga, zar pripadnici snaga bezbednosti, ne obazirući se na takozvanu političku korektnost, već sada ne izdvajaju svakog ko im se učini sumnjiv?“, piše „Vestdojče algemajne cajtung“.

Međutim, komentator lista Rajniše post ima razumevanja za najnoviju ideju i piše: „Prvo su zabranjeni noževi i drugi šiljati predmeti u ručnom prtljagu. Onda su putnici morali da se odreknu pića. A ubuduće moraće da prolaze kroz skener. Za sve te vrste kontrole ima razloga. Ali, čim teroristi smisle kako da ih izbegnu predstoji sledeće zaoštravanje kontrole. Ukoliko i dalje svi putnici budu strogo kontrolisani to može da dovede do apsurdnih troškova i čekanja. Kontrola prema određenim kriterijumima je inteligentnija. Tu se polazi od pretpostavke da većina putnika nije sumnjiva. S druge strane, kao i kod običnog kriminala postoje neka obeležja karakteristična za profil kriminalca. Tako bi grupa onih koji bi bili temeljito kontrolisani bila znatno manja. A prema principima naše pravne države i oni bi bili nevini dok se ne dokaže suprotno. Neizvesno je da li se na taj način može zaustaviti uvođenje stalno novih uređaja za kontrolu putnika. Ali, mora biti dopušteno da se o tome razmisli“, piše „Rajniše post“.

Komentator lista Štutgarter nahrihten misli isto, ali je mnogo jasniji i sažetiji: „Iskustvo pokazuje da se statistički može potvrditi profil potencijalnog atentatora: mlad, muškarac, musliman. To bi se smelo reći, a da se pri tome ne izloži sumnji cela verska zajednica. Ali, radije se ponižavajući generalno sumnjiče svi putnici. Pravljenje profila je istina efikasno, ali je politički nepoželjno“, piše „Štutgarter nahrihten“.

Povodom suđenja Mihailu Hodorkovskom i Platonu Lebedevu list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Naravno da ovo suđenje dvojici optuženih nema veze sa pravnom državom. To je političko suđenje iz osvete, jer se Hodorkovski usudio da finansira opoziciju tadašnjem predsedniku, sadašnjem premijeru Putinu. Kritike iz Vašingtona i Berlina su opravdane. Za rusko rukovodstvo bilo bi bolje da ih ozbiljno shvati ukoliko zaista misli da modernizuje zemlju. Deo modernizacije je i pravna sigurnost, a ne samovolja pod plaštom pravde. Ovo suđenje poučno je i za Zapad, jer pokazuje kakav se režim krije iza fasade „partnera“ Rusije. I koliko je strašan“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Pripremio Nenad Briski

Odg. urednik: J. Leon