Nova želja za starom domovinom

Kada se Filip Majer-Kukuk iselio u Njujork, nemački kancelar se zvao Helmut Kol, nezaposlenost je iznosila oko 11 procenata. Za mladog bio-medicinara iz Bona poslovna ponuda iz ugledne njujorške Bolnice za specijalnu hirurgiju bila je životna šansa. Danas, petnaest godina kasnije, Filip Majer-Kukuk se vratio u Nemačku, na Tehnički univerzitet u Minhen i ponovo ima velika očekivanja: „Kada sam video kako su laboratorije opremljene, bilo mi je jasno da više ne zaostajemo za Njujorkom“.

Filip Majer-Kukuk je jedan od 120.000 Nemaca, koji se pre mnogo godina iselio iz Nemačke i sada se u tu zemlju vraća. Od 2008. godine broj iseljenika iz Nemačke se iz godine u godinu lagano smanjuje, i sada iznosi oko 130.000. Istovremeno, sve više ljudi se vraća u Nemačku. U štampi se često govori o trendu, uzdiže se ponovo uspostavljena atraktivnost nemačkog radnog tržišta i slavi novi nemački osećaj pripadnosti domovini.

Više iseljenika nego povratnika

Tomas Libig, stručnjak za migracije OECD-a, poznaje mnoge takve tekstove iz štampe. On se često citira kao glavni svedok i često je, kaže, pogrešno shvaćen: „Istina je da se trenutno manje ljudi iseljava nego ranije, ali nije primetan snažan trend sa povratkom iseljenika“. I Sabine Jung iz Nemačke organizacije naučnika, koja pomaže nemačke akademike u inostranstvu i pomaže im pri povratku, smatra da je teza o povratničkom talasu preterana: „Iz ugla Nemačke organizacije naučnika brojke ne ukazuje na postojanje takvog trenda. Još uvek je više iseljenika nego povratnika.“

Tomas Libig i Sabine Jung pretpostavljaju da se iza takvih novinskih tekstova krije zastarela slika emigracije. Postoje još uvek ljudi, koji zbog avanture ili egzistencijalne brige zauvek pakuju kofere, ali to je manjina koja nestaje. „Danas nemamo iseljeničke talase, kakvih u svetu ima zbog rata ili gladi“, smatra Monika Vilhelm iz bavarskog Ministarstva privrede. Zato nema ni povratničkog talasa: „To što danas imamo, jeste cirkulacija mozgova, dakle visokokvalifikovane osobe koje napuštaju zemlju neko vreme žive na drugom mestu, potom ponovo odlaze u neku treću zemlju i jednoga dana se vraćaju u svoju domovinu.“

Niko se ne vraća samo zbog posla

“Povratak u Bavarsku”, tako se zove program za koji je u Bavarskom ministarstvu privrede odgovorna Monika Vilhelm. Taj program bi trebalo da najobrazovanije akademike sa radnim iskustvom u drugim zemljama ponovo zainteresuje za Bavarsku. Poput ljudi kao što su medicinar Filip Majer-Kukuk i diplomirani inženjer Maksimilijan Emans, koji je 2003. godine otišao da radi u Austriju kod jednog dobavljača automobila. “U to vreme zbog loše ekonomske situacije u Nemačkoj nisam imao sreće sa prijavama za posao. Kancelarija za rad mi je čak platila selidbu u Austriju”, seća se Emans. Deset godina kasnije on se vratio u Nemačku kao traženi stručnjak. Projekat „Povratak u Bavarsku“ vratio ga je nazad kako bi radio za firmu Zidzalc u Bad Rajhenhalu.

Za Maksimilijana Emansa bilo je mnogo razloga za povratak: dete koje želi da pohađa školu u Nemačkoj, rodbina koju češće želi da vidi i naravno prijatelji. „Samo zbog posla se niko ne iseljava“, smatra Monika Vilhelm, voditeljka projekta „Povratak u Bavarsku“, ali i dodaje „da se niko ni ne vraća samo zbog posla.“

Iseljenje u susednu zemlju

Većina ljudi danas odlazi privremeno u inostranstvo, ističe stručnjak za migracije Tomas Libig iz OECD-a. „Do 50 odsto migranata u svoju zemlju se vraća u roku od pet godina”. Najveći broj njih u inostranstvo šalju nemački poslodavci. Što je ciljna zemlja razvijenija, veće su šanse da je reč o prolaznoj stanici“, kaže Libig. Četvrtina trenutno iseljenih uglavnom odlazi u Austriju ili Švajcarsku: „Iz tih zemalja, koje su veoma slične Nemačkoj, velike su šanse da će se ljudi vratiti u Nemačku.“

Za medicinara Filipa Majera-Kukuka povratak u domnovinu ne znači korak nazad, već korak napred kada je reč o karijeri. „Uvek sam bio otvoren za povratak u Nemačku i mislim da je to veoma uzbudljivo“. Za povratak je kaže bilo privatnih i poslovnih razloga. Ćerka mu uskoro polazi u školu, žena Amerikanka, u Nemačkoj je dobila posao, a jedan od razloga je i što posao u Americi postaje sve teži. „Amerikancima već nekoliko godina nedostaje novca, svakodnevni posao je sve teži jer je sve manje sredstava za istraživanje.“

Čaša u Nemačkoj polu prazna, u Americi polu puna

Dobra ekonomska situacija u Nemačkoj za mnoge je glavni argument da se vrate u tu zemlju. Ali ni u Nemačkoj nije sve tako bajno: „Kada se spolja baci pogled na domovinu, mnoge stvari izgledaju ružičasto“, ocenjuje povratnik iz Austrije Maksimilijan Emans i dodaje „da se kasnije malo po malo vidi da stvari nisu tako idealne kao što spolja izgledaju.“

I Filip Majer-Kukuk iza sebe ima prva iskustva. Smatra da se Nemaci stalno žale „da je čaša polu prazna, dok je u Americi uvek polu puna“. On je veoma znatiželjan za svoju staru, novu domovinu, ali i dodaje: „Mi spadamo u porodice koje se kreću sa jednog kontinenta na drugi, u zavisnosti od toga gde su bolje šanse i gde je bolji kvalitet života. Ukoliko SAD ili neka druga zemlja u kojoj se govori engleski jezik mogu da ponude bolje uslove, potpuno je jasno da ćemo tamo otići.“

Autori: Alois Berger / Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović