Nova istraga "Nemačke jeseni"

List «Ziddojče Cajtung» u tekstu pod naslovom «Most straha» piše o podeljenom gradu Mitrovici i o tome kako je svakodnevnica Srba i Albanaca još uvek obojena medjusobnim neprijateljstvom. U sevrenom delu grada, nastanjenom Srbima čuje se uvek ista rečenica: «Sa njma ne želimo ništa da imamo». Najmanje 15 hiljada Srba živi stešnjeno na veoma uskom prostoru, a njihov život podseća više na Treci svet nego na neki grad u Evropi. Sa druge strane reke Ibar, na većem prostoru živi oko 70 hiljada Albanaca. Autor piše da su ulice u poredjenju sa ulicama u srpskom delu bulevari. Ovde ima i više dućana i restorana i na svakom koraku se gradi. Kosovski Albanci se nadaju proglašenju nezavisnosti još ove godine, a mnogi bi tada najradije živeli bez Srba u sopstvenoj državi. Broj od 200 hiljada pre rata je zbog iseljavanja Srba prepolovljen. «I preostale ćemo isterati», rečenica koja se ovde često čuje. Očigledno da rane prošlosti još nisu zalečene,» piše list Ziddojče Cajtung.»

U istom listu čitamo da se proces povodom ubistva srpskog premijera Zorana Djindjića polako privodi kraju. Prvooptuženi Milorad Ulemek, poznat kao Legija, koji je udaljen iz sudnice, zbog okretanja ledja sudskom veću, odbacuje optužbu. List «Ziddojče cajtung» dodaje da se sudjenje danas nastavlja i da će čitanje završne reči tužbe na sudjenju optuženima za ubistvo premijera Zorana Djindjića biti okončano za tri dana.

Što se tiče novih saznanja piovodom ubistva glavnog državnog tužioca Zigfrida Bubaka list «Fajnenšl Tajms Dojčland» piše: «Deo nemačke istorije se odvija pred očima Nemaca kao neki dramatičan film. 30 godina nakon «Nemačke jeseni» pojavili su se novi dokazi prema kojima je bivši član grupe «Frakcije crvene armije» Štefan Višnjevski pucao u Zigfrida Bubaka, a ne uhapšeni Kristijan Klar koji je nemačkom predsedniku podneo zahtev za pomilovanjem. List «Fajnenšl Tajms Dojčland» piše da počinioci ubistva ali i rodbina ubijenog imaju pravo na otvaranje novog pravnog procesa».

List «frankfurter Algemajne cajtung» piše: iako je RAF još 1998 objavio da prestaje da postoji, većina njegovih bivših članova se pridržava sopstvenih pravila. A to ne uključuje naloženo distanciranje od RAF-a i njegovih zločina. Jedan ubica kao što je Kristijn Klar, koji je osudjen zbog 9ostrukog ubistva, teško da može sebi da novim procesom nanese još veću štetu. Ali zato može prećutkivanjem da pokriva nekog trećeg. Sa druge strane neki su odlučili da progovore i to pred saveznim organima,» piše list «frankfurter Algemajne Cajtung».