Nova strategija daljeg proširenja EU?

Iako su zemlje članice Evropske unije te koje su ključne za donošenje odluka koje se tiču proširenja, uloga nadležnog komesara je vrlo važna, pogotovo u pogledu očuvanja intenziteta i ritma evrointegracija. Tako nešto pošlo je za rukom Oliju Renu koji se na mestu komesara za proširenje nalazio u vremenu obeleženom zamorom od proširenja, unutrašnjim reformama same Unije i ekonomskom krizom.

I novi komesar, Štefan File, susrešće se u Evropskoj uniji sa sličnim kontekstima, koji nisu naklonjeni proširenju. Fileov problem ogleda se i u tome što, iako je ceo region Zapadnog Balkana napredovao na svom putu evrointegracija, perspektiva samog ulaska u EU je još daleka za sve, izuzev za Hrvatsku. Zato Evropska unija i Evropska komisija moraju da rade na pronalaženju novih inicijativa i strategija kako bi Zapadni Balkan ostao čvrstio vezan za evropski projekat, kaže za Dojče vele Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku u Briselu:

„Mora da postoji političko priznanje činjenice da neke od ovih zemalja neće ući sutra, niti pak prekosutra u Evropsku uniju. Zato se moraju pronaći načini koji će voditi proces evroinetgracija tokom narednih godina bez da se izgubi zamah, koji je inače na Balkanu slabiji nego što je bio kada je proširenje Centralne Evrope bilo u pitanju.“

Za sada se još ne zna da li će novi komesar izaći i sa novom strategijom za proširenje. U Centru za evropsku politiku u Briselu smatraju da komesar i Komisija moraju da izađu sa novim idejama koje će, kao vizna liberalizacija, biti oblasno određene, koje će voditi ciljanim reformama, biti od značaja za same građane Balkana i osigurati da se točak evrointegracija i dalje pokreće.

U nastavku:

Kosovo - ključno za evrointegracije Srbije?

Kosovo - ključno za evrointegracije Srbije?

Pred svoj odlazak u Beograd, iz Fileovog kabineta poručeno je da je Srbija spada među prioritete novog komesara. U samoj EU postoji čvrsto ubeđenje da je Srbija važna zemlja u regionu, ali i da predstavlja veliki izazov kada je u pitanju proširenje.

Roza Balfur iz Centra za evropsku politiku kaže:

„Teško se može zamisliti proces evrointegracija regiona Balkana koji ne uključuje i Srbiju. To je jaka zemlja koja može biti i pokretač ostatka regiona. Problem za Srbiju jeste nerešeno pitanje statusa Kosova, koje čak nije ni na putu da bude rešeno. Videćemo kakva će biti odluka Međunarodnog suda pravde, ali ceo region može da ima posledice zbog nepostojanja rešenja za situaciju sa Kosovom.“

Na Fileu i Evropskoj komisiji je da pokušaju da nađu strategiju koja će i sa pravnog stanovišta moći da pristupi ovom problemu u daljem procesu evrointegracija Zapadnog Balkana.

BiH – test za EU

Sa druge strane, i Bosna i Hercegovina predstavlja jednu od ključnih tačaka u regionu, pogotovo kada je u pitanju spoljna politika Evropske unije. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton, u više navrata je ubrajala BiH među svoje prioritete. Roza Balfur, analitičar iz Centra za evropsku politiku u Briselu za Dojče vele objašnjava značaj BiH za EU:

„Ako EU ne uspe u BiH postaviće se pitanje razvoja evropske spoljne politike kao takve. Dakle, BiH predstavlja ključni test za EU o oblasti spoljne politike.“

Jesen – ključno vreme

Kada su u pitanju predstojeći koraci na putu Zapadnog Balkana ka EU, Roza Balfur očekuje da bi tokom leta trebalo da dođe do donošenja odluka vezanih za viznu liberalizaciju za BiH, a predstojeću jesen opisuje kao „ključno vreme“ za dalje korake evrointegracija Zapadnog Balkana:

„Tada će se verovatno doneti mišljenje o aplikacijama Albanije i Crne Gore za mesto kandidata za članstvo. Evropska komisija će izaći sa novim dokumentom o strategiji i izveštajem o progresu zemlja na putu evrointegracija.“

Kada je pak u pitanju aplikacija Srbije za mesto kandidata za članstvo, ona će se naći ponovo pred problemom vezanim za pitanje Kosova. Balfurova kaže da će Evropska komisija izraditi svoje mišljenje o zahtevu Srbije za mesto kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali će pitanje Kosova ostati prepreka pristupnom procesu Srbije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković