Nova strategija NATO

Šezdeset godina nakon osnivanja Severnoatlantskog saveza vreme je za obnovu, smatra Madlen Olbrajt. „NATO ne sme da dozvoli da opasnosti 21. veka podele političare i ugroze našu kolektivnu odlučnost“, kaže bivša američka ministarka spoljnih poslova.

Olbrajtova je bila na čelu grupe stručnjaka koja je razmatrala zadatke NATO 60 godina posle njegovog osnivanja i dve decenije nakon završetka hladnog rata. U međuvremenu, saveznici su već jedanput usvojili novu strategiju, ali je i ona već zastarela. To je bilo, naime, pre napada Al Kaide 11. septembra u Njujorku i Vašingtonu.

U razmatranju nove strategije u prvom planu je borba protiv terorizma, napada na informatičke mreže i značajna postrojenja za snabdevanje. Pri tom se ne sme zaboraviti osnovni zadatak NATO na čemu posebno insistiraju nove članice sa istoka Evrope koje su nekada bile pod sovjetskom dominacijom i članice Varšavskog ugovora. Madlen Olbrajt kaže da se i o tome vodilo računa u izradi nove strategije.

Kombinacija konvencionalnog i nuklearnog oružja

„Obaveza NATO i dalje je da garantuje bezbednost članica. NATO mora da raspolaže fleksibilnom kombinacijom konvencionalnog i nuklearnog oružja i protivraketne odbrane. Mora da ima odgovarajuće planove za vanredne situacije i organizuje vojne vežbe kako bi članice bile sigurne da će zaista braniti njihove granice“, kaže Madlen Olbrajt.

Istovremeno, NATO mora i dalje da se menja – ne sme više biti statičan kao u vreme hladnog rata, nego fleksibilan, mobilan i sposoban da se prilagodi okolnostima.

U strategiji se izričito pominju Iran i opasnost od njegovih raketa i ukazuje se da je i to jedan od razloga što je potreban efikasan antiraketni sistem.

Istovremeno, kaže se da saveznici moraju biti i štedljiviji, te da je sadašnja finansijska kriza možda pravi podsticaj za neophodne reforme.

Autori: Andreas Rojter / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković