Nova strategija za ispravljanje starih grešaka
19. novembar 2011.
Koliko je ozbiljna situacija i pod koliko ozbiljnim pritiskom se našla nemačka vlada zbog zaokreta u istrazi o ubistvima stranaca, a koje su počinili neonacisti, potvrđuje činjenica ko je sve prisustvovao kriznom sastanku u Berlinu. Ključne ličnosti su ne samo ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova Sabine Lojthojser-Šnarenberger i Hans-Peter Fridrih, već i resorni ministri iz svih 16 nemačkih pokrajina. Susretu u glavnom gradu Nemačke prisustvovali su i brojni eksperti za bezbednost, pored ostalog i šefovi Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka i Ureda za borbu protiv kriminala – Hajnc From i Jerg Cirke.
I novi državni tužilac Harald Range prisustvovao je sastanku koji je trajao nekoliko sati. Učesnike razgovora iznenadio je informacijom da je još dvoje osumnjičenih u viziru istražitelja. O detaljima nije želeo da govori. Delimično objašnjenje dala je ministarka pravde Lojthojser-Šnarenberger navodeći kako još uvek nema „sveobuhvatne operativne slike“ o seriji ubistava, u kojoj je, prema dosadašnjim saznanjima ubijeno desetoro ljudi.
Bolja saradnja nadležnih službi
Gotovo svi učesnici skupa priznali su greške u rasvetljavanju ubistava sa desno-ekstremističkom pozadinom. Ali su propuste opravdavali „strukturalnim nedostacima u bezbednosnim službama“. Prva lekcija koja bi ubuduće trebalo da spreči ovakve propuste jeste osnivanje Centra za odbranu od terorizma na saveznom nivou. A to pre svega znači, zajedničko delovanje Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka i Ureda za borbu protiv kriminala. Pomenute službe moraju bolje da sarađuju. Kako će njihove aktivnosti biti finansirane biće naknadno dogovoreno, o čemu će sve pokrajine i nadležna ministarstva biti konsultovani. Model koji bi trebalo da posluži u osnivanju novog centra jeste GTAZ (Zajednički centar za borbu protiv terorizma), koji je bio isključivo nadležan za borbu protiv islamističkog terora.
Druga mera koju su učesnici kriznog sastanka u Berlinu potvrdili jeste objedinjavanje baza podataka, informacija o kretanjima i aktivnostima ekstremne desnice. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih izrazio je žaljenje što jedno takvo telo nije osnovano u prošlosti. Poučeni iskustvom koji je naneo veliku štetu svim bezbednosnim službama u Nemačkoj, nemački zvaničnici planiraju i izmenu zakona, koji regulišu razmenu informaciju pomenutih službi. Do sada pristup informacijama neke druge nadležne službe nije bio moguć bez odgovarajućih odobrenja.
Na dnevnom redu sastanka u Berlinu bilo je i pitanje zabrane ksenofobične Nacionalne demokratske partije (NPD). Nemačke vlasti su 2003. to već pokušale, ali im to pred Ustavnim sudom nije pošlo za rukom. Pre osam godina je takav pokušaj propao, jer se ispostavilo da su ljudi koji su bili viđeni kao svedoci u procesu zapravo bili informanti državne bezbednosti.
Autori: M. Firstenau / J. Leon
Odg. urednica: I. Ivanović