Nove diskusije o širenju EU

U rezoluciji, poslanici potvrđuju svoju volju da Evropska unija ostane na putu proširenja. U Strazburu, i pored finansijske krize, vlada pozitivno raspoloženje. "Mnogi od nas ne bi bili ovde da nije bilo proširenja", rekli su mnogobrojni poslanici za vreme diskusije o strategiji širenja EU. Izvestilac Evropskog parlamenta, Marilena Kopa, upozorila je na opasnost od razočaranja zbog zamora EU kada je reč o proširenju. Za nju je povećanje članstva najvažniji uspeh spoljnopolitičke strategije EU i nju zato treba nastaviti. „U pitanju“ je, kaže, „tiha snaga Evrope koja se vidi i u dodeli Nobelove nagrade Evropskoj uniji.“

Važnost Kopenhaških kriterijuma

Po njenom mišljenju, „razočaranje koje mnogi osećaju, opravdano je. Evropska unija kao da sebi neprestano postavlja sve teže ciljeve, pri čemu neki političari svojim izjavama narušavaju njen kredibilitet.“ To se posebno odnosi na izjave o uslovima članstva koje pojedine zemlje ispunjavaju . Marilena Kopa tu posebno misli na Tursku. Za vreme diskusije nije se govorilo o zahtevima pojedinih političara da se ponovo uvedu vize za sve zemlje Zapadnog Balkana. Komesar EU za proširenje Štefan File rekao je da su uslov za početak pregovora o prijemu i dalje Kopenhaški krietrijumi uvedeni pre 20 godina. Marilena Kopa naglašava da je u pitanju kredibilitet EU i da, ako jedna zemlja zadovoljava sve potrebne kriterijume, ne sme biti nikakve sumnje da ona spada u Evropsku uniju.

Zadovoljava li Turska?

Evroskeptičari ne ćute - na primer, poslanik desnokonzervativne Slobodarske stranke Austrije, Franc Obermajer: „Gospođa Kopa kanda sve vidi kroz ružičaste naočari, pre svega kada je reč o Kopenhaškim kriterijumima. Kada je reč o njima, ja u Turskoj ne vidim nikakav pozitivan razvoj: sloboda mišljenja, sloboda štampe, prava žena - sve su to otvorena pitanja i nema rešenja na vidiku". U Kopenhaške kriterijume iz 1993. spadaju politička stabilnost, funkcionalna tržišna privreda i sposobnost da se ispune obaveze koje donosi samo članstvo u EU. To na primer znači da nova država članica treba da uvede pravne standarde koji su uspostavljeni zajedničkim naporima u okviru zajednice.

Sve treba što bolje objasniti

Još kada su Bugarska i Rumunija ulazile u EU, Evropski parlament je zamerao da taj pristup ne može da se finansira. U kriznim vremenima, finansije su osetljiva tema, pri čemu će Hrvatska od leta sledeće godine biti novi član Unije. U najnovijoj rezoluciji, poslanici Evropskog parlamenta se zalažu za promišljeno finansiranje budućih pristupa. Upravo današnja kriza ne bi smela da dovede u opasnost projekat proširenja, upozorava nemački poslanik EP Knut Flekenštajn: „Ne možemo da vodimo politiku koja ne vodi računa o mišljenju javnosti u članicama EU. Zbog toga je zadatak političara - ne samo Komisije, već i nas samih, da jasno postavimo stvari i sve što bolje objasnimo našim građanima."

Autori: Janis Papadimitriju/Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković