Novi početak za Mali?

Novi predsednik Malija svestan je teškog izazova. Ovaj 68-godišnji političar, bivši premijer, ima gotovo nemoguć zadatak. Zemlja je destabilizovana, a opasnost od napada islamističkih ekstremista i dalje postoji. Ipak, Keita je uveravao birače da je spreman da se suoči sa neizvesnošću. „Očekujem podršku jasne većine, većine koja neće biti dovođena u pitanje!“, govorio je novoizabrani predsednik na brojnim skupovima uoči izbora. Želja mu se ispunila, u drugom krugu izbora, Keita je ubedljivo pobedio.

Njegov konkurent, nekadašnji ministar finansija Sumaila Sise, priznao je poraz. „Otišao sam do njega, čestitao mu i poželeo puno sreće – i njemu i Maliju“, izjavio je 63-godišnji Sise, iako rezultati izbora još uvek nisu potvrđeni.

Jasna većina u prestonici Bamaku

Posebno na jugu zemlje i metropoli Bamako, Ibrahim Bubakar Keita ili skraćeno IBK, kako ga Malijci još oslovljavaju, mogao je da računa na podršku birača. Još u prvom krugu izbora, osvojio je apsolutnu većinu u svim opštinama glavnog grada. U najvećoj meri reč je o mladim ljudima, koji IBK doživljavaju kao iskrenog i pravičnog političara. „Jeste, to je tačno, on ovde ima veliku podršku. I ja sam za njega glasao“, kaže jedan taksista, koji je plakat svog favorita zalepio na auto. „IBK ima veliko iskustvo i prosto verujem da će on zaista nešto uraditi za Mali“, dodaje Isa Konate.

Igru zalaganja za svoju zemlju, dok je bio premijer od 1994. do 2000. godine i predsednik parlamenta od 2002. do 2007. godine, Keita je vešto odigrao, ali bez značajnijih rezultata. Izgleda da uopšte nije morao da obrazlaže svoje političke postupke iz tih vremena. „On je čovek, koji svojom pojavom sugeriše mir. Kod nas u Maliju to je važno“, kaže novinar Hamidu Konate, šef lokalne radio stanice u Bamaku. Po svemu sudeći je "mir" magična reč u vremenima teške krize za Mali.

Predstavnici starog Malija

Da je odgovoran za političke promene u zemlji, za Keitu, koji je u Dakaru i Parizu studirao istoriju, političke nauke i međunarodne odnose, ne može se reći. IBK je već dve decenije na političkoj sceni Malija. U dva navrata je pokušao da postane predsednik.

Na međunarodnom planu, novi šef države ima dobre kontakte. „On je poznat u krugovima tzv. donatorske zajednice (državama koje pomažu Mali). Uvek je održavao dijalog, čak i kada nije imao funkciju“, priča Ričard Cink, šef kancelarije Evropske unije u Bamaku. Dobri odnosi sa Zapadom su svakako važni, naročito nakon državnog udara, 22. marta 2012. koji je najviše naštetio privredi. Na donatorskoj konferenciji u Briselu, u maju 2013. Evropska unija je najavila 520 miliona evra pomoći za ovu i narednu godinu. Novac je Maliju u ovom trenutku najvažniji, kako bi zemlja ponovo stala na noge.

Neophodni pregovori sa severom

Istovremeno, građanima Malija nije važan samo novac. Nadaju se miru i prekidu sukoba sa oslobodilačkim pokretom MNLA. U gradu Kidal, u poslednje vreme nije bilo većih sukoba, ali se taj deo zemlje i dalje smatra nestabilnim.

Visoko na listi prioriteta novog predsednika jeste i jačanje državnih snaga bezbednosti. Upravo je deo vojske odgovoran za puč od pre godinu i po dana, jer je u borbama na severu, država tada ostala po strani. Tadašnja vlast nije pružala dovoljno jaku podršku vojnicima u borbi protiv ekstremista. IBK tvrdi kako ima dobre odnose sa vojskom. Novinar Konate takve izjave ironično komentariše rečima: „Svi oni imaju dobre veze sa vojskom“. Svi političari dobro znaju, na šta su snage bezbednosti spremne. Ipak, Keita je vojni puč osudio, ali je u isto vreme sa pučistima održavao kontakte.

Ibrahim Bubakar Keita na to gleda drugačije. Pučisti nisu sporni, jer su sa vlasti hteli da smene predsednika Turea. Većina građana prizivala je njegov odlazak, jer se zemlja zbog ogromne korupcije, našla pred sve izvesnijim raspadom. Drugim rečima, Keita je imao dobru računicu, na izborima je poentirao, jer se na vreme distancirao od prethodnog državnog rukovodstva.

Autori: Katrin Genzler / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković