Novi ponos Nemaca pred zastavom

Sadašnji predsednik nemačke Horst Keler jasno i glasno kaže da voli svoju zemlju. Keler je ovih dana u Bonu otvorio izložbu „Nemci i njihovi nacionalni simboli“. Svakako interesantna tema u ovoj zemlji u kojoj do juče nije rado viđano ni kada se trobojke zavijore posle neke značajne pobede u sportu. Više od 600 eksponata prikazuje kako se kroz vreme menjao odnos političara i građana prema sopstvenoj naciji i njenim simbolima.

Zastava – jedna od svetinja za Hitlera

Zastava, marševi, vojna parada, spomenici herojima rata - dugo su ovi simboli u Nemačkoj bili tabu jer su podsećali na doba nacionalsocijalizma. Nacistička diktatura je koristila i zloupotrebljavala sve nacionalne simbole nemačke istorije. Adolf Hitler uvek je iznova ponavljao: "Za Nemce je zastava oduvek bila svetinja. Ona nije samo komad tkanine, već simbol stava i obveze".

1848 – ključna godina

Boje nove zastave zapadne i istočne Nemačke su crna, crvena i zlatna – podsećaju na zajedničko nasleđe iz 1848. U čuvenoj martovskoj revoluciji te godine, mase su izašle na ulice zahtevajući ujedinjenje kneževina u jednu državu - Nemačku. U tom procesu zastava je imala vrlo važnu ulogu. Ona je bila najvažniji simbol jedinstva Nemaca. Iris Bender, naučna saradnica Izložbe u muzeju istorije u Bonu, kaže da je materijal - oko 600 eksponata - hronološki postavljen: "U Saveznoj Republici Nemačkoj dugo se vodila diskusija o simbolima kao što su himna ili nova zastava. Uočljivo je da se obe Nemačke države pozivaju na 1848, ali na različite aspekte : u DDR-u se ističu borbe na barikadama i revolucionarna tradicija, a u Zapadnoj Nemačkoj parlamentarna tradicija."

„Da izgleda demokratski ali da bude u našim rukama“

Vlasti DDR-a su iz ideoloških razloga posezale za starim nacionalnim simbolima. "Sve mora izgledati demokratski, ali mora biti u našim rukama" -glasio je moto predsednika DDR-a Valtera Ulbrihta. Međutim, u Zapadnoj Nemačkoj se nije mahalo zastavama. Gradić Bon je bio novi glavni grad i simbol nove, skromne Nemačke koja počinje ispočetka i koja je i državne prijeme organizovala bez velike pompe.

Ujedinjenje donelo ključne promene

Promene su nastale tek posle ponovnog ujedinjenja. Na izložbi u Bonu posetilac prolazi kroz maketu Brandenburške kapije koja je postala novi simbol ujedinjene Nemačke. Korina Tomberger nas vodi: „Ovde se vidi ujedinjena Nemačka i promena odnosa prema bojama crna-crvena-zlatna. Reč je Berlinu kao glavnom gradu ujedinjene Nemačke. U jednom delu se prikazuje i izgradnja spomenika oko kojih su se vodile žučne rasprave ili kontroverzni projekti kao što je rekonstrukcija starog Gradskog dvorca u Berlinu. Izložba se moglo bi se reći, završava kao u bajci - euforijom oko svetskog prvenstva u fudbalu 2006.

Novi patriotizam

Uočljiv je novi patriotizam u Nemačkoj. Ni traga od nekadašnje zloupotrebe simbola. Predsednik fondacije muzeja istorije u Bonu Hans Valter Hiter kaže: "Stiče se utisak da su Nemci postali opušteniji u odnosu prema nacionalnim simbolima. Ako hoćete, i normalniji". Nažalost, na izložbi se ne vidi da i danas ima ekstremista koji za svoje radikalne ideologije zloupotrebljavaju nemačke nacionalne simbole.