Novi radari za bolju vremensku prognozu

Centrala nemačke meteorološke službe (Deutscher Wetterdienst, DWD) nalazi se u Ofenbahu, a njene radarske stanice raspoređene su po čitavoj zemlji. Meteorološki radari vidno se razlikuju od uobičajenih meteoroloških mernih stanica. Dok one mere podatke na jednoj tački, radari pokrivaju određenu površinu – najmanje krug od 150 kilometara oko merne stanice. „Što se radarski zraci dalje prostiru, to se jače oseća zakrivljenost Zemlje. Mi želimo da merimo samo stanje u atmosferi blizu tla, do takozvane tropopauze. Zato je u Nemačkoj postavljeno tačno 17 radarskih stanica čije vrednosti daju sliku stanja u čitavoj zemlji“, objašnjava Teo Mamen, meteorolog i stručnjak za meteorološke radare.

Nova generacija prognostičkih radara

Trenutno nemačka meteorološka služba uspostavlja novi sistem merenja u Bostedu na severu zemlje. Na jednom brežuljku nalazi se oko 40 metara visoka čelična konstrukcija. Stanica se nalazi odmah ispod radarske antene, a nju štiti omotač nalik balonu. To mesto je idealno za severnu Nemačku jer se nalazi na jednom od retkih brežuljaka u severnonemačkoj niziji. „Meteorološki radar mora da ima takoreći optičku vezu s onim što treba da se istraži“, kaže Teo Mamen. A to su pre svega padavine iznad najgušće naseljenog područja na severu, Hamburga.

Radarski zraci koji se šalju iz Bosted iznad Hamburga dosežu atmosferu u visini od oko 300 metara. Taj radar pokriva područje od Bremena do ostrva Zilt i grada Flensburga na severu kao i do Rostoka na istoku. On svakih pet minuta skenira atmosferu tražeći tragove kiše, leda ili snijega. I ti se podaci prenose na prognostičku kartu. Specifičnost tog sistema je oblik radarskog odašiljača i način njegovog rada, objašnjava Mamen: „Njime naročito dobro merimo takozvane hidrometeore, dakle moguće oblike kondenzovane vode u atmosferi, kao što su grad, kiša, sneg ili komadići leda.“

Važno i za avionski saobraćaj

Nova tehnika omogućava bolju vremensku i prostornu sliku stanja u atmosferi. Zahvaljujući novom obliku radarske antene, može se doći do dobre trodimenzionalne slike. Antena ima prečnik od oko četiri metra, a oko nje je zaštitni omotač nalik balonu. Tako je moguće dobiti veoma koncentrisane zrake pa signal radara može da bude prilično slab. „Uprkos tome, signal možemo da pošaljemo veoma daleko i da uhvatimo vrlo slabe signale“, kaže Mamen.

Radar se kreće vodoravno, ali zahvaljujući zglobu na kojem je pričvršćen, može da se okreće i pod određenim uglom. Tako se dobija trodimenzionalna slika i svi podaci se šalju u centralu u Ofenbahu. „Trodimenzionalna slika ima tu prednost da možemo, na primer, da prepoznamo gde su najintenzivnija područja nevremena. To je izuzetno važno za vazdušni saobraćaj, kako bi ta područja mogla da se zaobiđu“, kaže Mamen.

Mnoge zanimaju podaci

Nova generacija meteoroloških radara trenutno se uvodi u celoj Evropi. Francuska i Švedska već rade s tim sistemom. I Danska već ima dve takve stanice. Nemačka će do kraja 2012. modernizovati svoj radarski sistem. Tada će svih 17 stanica i kao i radar za obezbeđivanje kvaliteta na Meteorološkoj opservatoriji Hohenpajsenberg u Bavarskoj biti opremljeni najnovijom tehnikom.

Radarski podaci su važni ne samo za vremensku prognozu, nego i za upozoravanje na moguće katastrofe, na primer poplave. A važni su i za mere zaštite od poplave, recimo izgradnju nasipa ili ostavljanje mogućnosti širenja vode u slučaju visokog vodostaja. Radarske podatke koriste i preduzeća za drumski i železnički saobraćaj, poljoprivredu i šumarstvo, snabdevanje energijom, kao i osiguravajuća društva i nemačka vojska Bundesver, napominje Teo Mamen. „Mi dajemo odgovor na pitanje, koliko padavina će pasti u kojem vremenskom periodu, u kojem obliku, na kojem mestu.“

Autori: Frank Hajaš / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković