Novi sistem finansiranja zdravstvene zaštite

Zakonom je predviđeno da se sav novac sliva u centralni fond. Iz njega, novac će se deliti kasama, pri čemu će se uzimati u obzir starost, pol i zdravstveno stanje osiguranika u pojedinim kasama. Posebna pažnja obratiće se na broj osiguranika koji su teško ili hronično bolesni, jer to podrazumeva i veće troškove.

Ukoliko neka kasa ne može da izađe na kraj sa novcem koji dobija iz fonda, može da podigne doprinos za svoje osiguranike, ali povećanje ne može biti veće od 1 odsto bruto zarade. U tom slučaju nezadovoljni osiguranik može da promeni kasu što je, prema mišljenju kancelarke Angele Merkel, prednost: „Svaka kasa je slobodna – ako uspešno posluje osiguranicima može i da vrati deo doprinosa koji su uplatili“.

Biće potrebna suštinska reforma

Time se obezbeđuje konkurencija među kasama i profesor ekonomije Jirgen Vazem kaže: „Kada za dve-tri godine sve kase budu uvele dodatni doprinos doći će do konkurencije i u pogledu cena, i u pogledu kvaliteta usluga. Kase će ponuditi više cenovnika tako da će svako moći da bira šta mu odgovara. Cenovnik koji podrazumeva neka ograničenja biće jeftiniji“.

Međutim, Kornelija Izer iz udruženja farmaceutske industrije smatra da je to, sve zajedno, veliki mehanizam preraspodele uz visoke birokratske troškove kojim se ne rešava nijedan suštinski problem u zdravstvenoj zaštiti: „Mora nam biti jasno da je sistem zdravstvene zaštite i sa novim fondom neodrživ. Ne vodi se računa o demografskim promenama, niti o naučnom napretku. I sa fondom, i bez njega, uskoro će biti potrebna nova suštinska reforma sistema zdravstvene zaštite“, kaže Izerova.

U svakom slučaju, doprinos za zdravstvo biće veći, a bio bi veći i bez fonda, jer u 2009. godini bolnice dobijaju nove subvencije, povećavaju se honorari lekara, a troškovi za lekove ionako rastu iz godine u godinu. Problem i jeste u izdacima za zdravstvo – 2005. bili su oko 143 milijarde evra, prošle godine 153 milijarde, a ove godine biće veći od 160 milijardi evra.