1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Novo doba - antropocen

16. februar 2013.

U ranijim epohama naša planeta se razvijala sama od sebe. Danas, ljudi utiču na taj prirodni proces. Naučnici govore o novoj geološkoj epohi koju su oblikovali ljudi - a zovu je antropocen.

https://p.dw.com/p/17fJh
Eine Aufnahme, die die Besatzung von Appollo 17 im Jahr 1972 während des Flugs zum Mond aus dem Weltall gemacht hat, zeigt die Erde mit dem vereisten Südpol. Auf dem Bild ist nahzu die Küstenlinie des gesamten afrikanischen Kontinents und die arabische Halbvinsael zu sehen. Der Gesundheitszustand der Erde ist alarmierend. Das geht aus dem «Living Planet Report» hervor, den die Umweltstiftung WWF am Mittwoch in Berlin vorgestellt hat. So überstrapazieren derzeit 71 Länder ihre Süßwasserressourcen. Rund 1,8 Milliarden Menschen haben zwar einen Zugang zum Internet aber eine Milliarde Menschen keinen ausreichenden Zugang zu sauberem Trinkwasser. Der ökologische Fußabdruck - der Naturverbrauch - des Menschen wächst weiter. Selbst bei moderatem Wachstum der Bevölkerung und deren Konsum benötigt die Menschheit laut Report schon im Jahr 2030 zwei Planeten um den Kohlenstoffdioxid-Ausstoß aufzunehmen und mit dem Verbrauch natürlicher Rohstoffe Schritt zu halten. Foto: NASA dpa (zu dpa 0232) +++(c) dpa - Bildfunk+++
Erde Planet All WeltraumFoto: picture-alliance/dpa

Naša predstava o prirodi je prevaziđena. Priroda koja je u suprotnosti sa kulturom čoveka i koja se sama od sebe razvija, takva priroda više ne postoji. To barem tvrde naučnici koji govore o postojanju nove geološke epohe - antropocen. Geolog Rajnhold Lajnfelder sa Slobodnog univerziteta u Berlinu objašnjava: "Do sada smo razlikovali prirodu i čoveka, najčešće zlog čoveka sa njegovom tehnikom. Ali u međuvremenu je čovek toliko izmenio prirodu, da moramo da kažemo da piroda, kako smo je nekada definisali, više ne postoji."

Koliko čovek menja Zemlju?

Čovek i priroda su jedno, smatraju sada naučnici i za to pružaju ubedljive argumente: Mi ljudi smo već danas preoblikovali 75 odsto čvrste zemljine površine, kaže Rajnhold Lajnfelder. "Mi menjamo Zemlju baveći se poljoprivredom i rudarstvom - danas se 30 puta više materijala prenosi s jednog mesta na drugo, nego što bi se prenosilo prirodnim procesom. Stopa izumiranja životinja je stotinu, neki kažu, i hiljadu puta veća, od one tokom prirodnog procesa."

Kupferbergbau Salvador. Nord Chile, Salvador. 2012. Copyright: PROCHILE. Die Bilder sind von Mónica Cuevas (Botschaft von Chile in Deutschland). Sie gibt die DW die Erlaubnis, die Bilder honorarfrei zu nutzen. zugeliefert von: DW/ Victoria Dannemann
Rudnik bakra u ČileuFoto: PROCHILE

Novo doba počelo s industrijalizacijom

U budućnosti ćemo u geološkim slojevima imati ostatke naših domaćih životinja, kućnih biljaka i plastične čestice. I po tim slojevima zemlje geolozi mogu da utvrde početke pojedinih epoha. Najmlađa epoha je holocen. Počela je pre 11.000 godina, nakon poslednjeg ledenog doba. Sada nju smenjuje antropocen. Neki naučnici smatraju da je ovo novo doba počelo pre više hiljada godina, sa pojavom poljoprivrede. Međutim prvi farmeri nisu mogli da promene planetu. Većina se slaže da je novo doba počelo najkasnije sa industrijalizacijom u 18. veku.

Naučnik Jirgen Ren kaže: "Mi i danas osećamo u atmosferi, ali i u geološkm slojevima, posledice promena s krajem 18. i početkom 19. veka."

Uz to je uticaj čoveka na prirodu sve snažniji. Ipak opraštanje od industrijskog društva nije rešenje. U antropocenu se čovek sa njegovom tehnikom posmatra kao deo prirode. A rasprava o antropocenu ima pre svega za cilj jačanje svesti ljudi da živimo u dobu koje sami oblikujemo i da to moramo odgovorno da činimo.

Autori: Tomas Git / Ivana Ivanović

Odg. urednica: Belma Fazlagić-Šestić