NSA se ipak izborila za svoje interese

Edvard Snouden je dobio ovogodišnju Zviždačku nagradu Nemačke koju dodeljuju tri organizacije: Društvo nemačkih naučnika, Međunarodno udruženje advokata protiv atomskog rata kao i Transparensi internešnal. Snouden je izneo u javnost priču o ilegalnom špijuniranju građana, i to bez ličnog interesa, izloživši se riziku da dospe u zatvor i tako upropasti svoju radnu karijeru. Ova nagrada svakako ima politički značaj, jer predstavlja poruku nemačkoj vladi da treba da snosi posledice čitave afere oko američkog špijuniranja nemačkih građana, kao što je to rekao član žirija Oto Jekel.

NSA i BND imaju dogovor od 1945.

Ali, nemačka vlada ne može da snosi posledice postupka koji predstavlja sastavni deo njenih odnosa sa SAD – i to još od polovine prošlog veka. Jer, američka tajna služba NSA špijunira Nemce još od 1945. godine na osnovu strogo poverljivog bilateralnog dogovora. Istoričar Univerziteta u Frajburgu Jozef Fošepot taj dogovor je sažeo rečima: „Najtešnja saradnja. Najveća tajnost. Stavljanje na raspolaganje svih informacija. Postojala je obaveza da se Amerikancima daju sve informacije koje traže ili da im se pruži mogućnost da do tih informacija sami dođu.“

Vlada? Opozicija? Mala je tu razlika…

Tako gledano, sasvim je svejedno ko je na vlasti u Nemačkoj, jer su i stranke sadašnje opozicije – sa izuzetkom Levice – dok su vladale i same učestvovale u višestrukoj nadgradnji tog „poverljivog dogovora“ dve zemlje. Jednu takvu nadgradnju predstavlja učešće nemačke tajne službe BND u američkom špijunskom programu Ečelon osnovanom devedesetih godina. U poslednjih dvadeset godina, tehnika nadzora telekomunikacija, ali i normalnog poštanskog saobraćaja, te klasičnog nadzora kamerama i mikrofonima, usavršena je do te mere da države prosto nemaju načina da sačuvaju svoj informacioni suverenitet.

NSA se izborila za svoje interese

U međuvremenu je NSA dobila i zvanično odobrenje da nastavi sa svojim nadzorom američkih građana. Predstavnički dom je tesnom većinom glasova odbacio predlog Republikanca Džastina Amaša da se ograniči prikupljanje elektronskih podataka i obustavi snimanje telefonskih razgovora. Prema Amašovoj zamisli, trebalo bi špijunirati samo sumnjiva lica. Pre glasanja, i Bela kuća i sama NSA su izvršili jak pritisak na Predstavnički dom, nakon što je direktor NSA Kit Aleksander obavio tajne razgovore sa Republikanskim i Demokratskim političarima visokog ranga.

Autor: Saša Bojić
Redakcija: Jakov I. Leon