Nuklearno oružje širi strah

Fajnenšel tajms Dojčland komentariše severnokorejsku nuklearnu probu:

„Za razliku od Zapada Kina ima mogućnosti da zaista izvrši pritisak na Pjongjang. Ona je najvažniji trgovinski partner Severne Koreje, bez njene materijalne i ideološke podrške zemlja bi odavno završila u haosu. Na tu kartu sada bi trebalo igrati. Ni Kina ne može biti zainteresovana da u susedstvu ima malu, nepredvidivu zemlju koja vitla nuklearnim oružjem i možda sa njim pravi i poslove po svetu. To ne znači da bi odmah trebalo rešiti kompletan problem Korejskog poluostrva koji je danas najopasniji ostatak velikih ideoloških sukoba Dvadesetog veka. Peking nije preterano zainteresovan za duboke političke promene u susednoj zemlji. Ali, Korejsko poluostrvo bez nuklearnog oružja učinilo bi život bezbednijim za sve susedne zemlje, uključujući i Kinu“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Gaženje ljudskih prava

O severnokorejskoj nuklearnoj probi piše i list Emder cajtung:

„Ima režima koji nisu u stanju da nahrane sopstvene građane, ali zato uz pomoć nuklearnog oružja šire strah. Takav je severnokorejski režim – gazi ljudska prava i na problematičan način demonstrira navodnu snagu. Najnovija nuklearna proba samo je još jedan dokaz za to. Zastrašujuće u slučaju Severne Koreje jeste to što zemlji preti kolaps zbog krajnjeg siromaštva, a sa druge strane novac koji nema ulaže u nuklearno oružje“, piše „Emder cajtung“.

Nuklearnom probom bavi se i Noje osnabriker cajtung:

„Uzbuđenje u međunarodnoj zajednici zbog severnokorejske nuklearne probe ukazuje na slabost, ne na snagu. Na tome se zasniva i računica Kim Džong Ila. On koristi trenutak u kome američki predsednik sanjari o svetu bez nuklearnog oružja, a evropske zemlje uljuljkane su u pacifizam.

Japan i Južna Koreja, koji su na dometu severnokorejskih raketa, silom prilika moraće da se naoružavaju, jer samo tako mogu da štite bezbednost i suverenitet. Princip odvraćanja nije optimalno rešenje, ali nema boljeg sve dok su u Pjongjangu na vlasti diktatori koji izgladnjuju sopstveni narod", piše „Noje osnabriker cajtung".

Skupe pilule za smirenje

List Noje prese iz Hanovera komentariše proteste seljaka:

„Nemački seljaci juče su postigli dvostruki uspeh: savezna vlada odlučila je da za njih smanji porez na dizel, a Evropska unija otkupiće viškove mleka, sira i putera. Ma kako se mnogi seljaci tome radovali, problemi na nivou Unije ostaju nerešeni. Berlin i Brisel dele skupe pilule za umirenje, umesto da zlo otklone u korenu", piše „Noje prese".

O protestima seljaka piše i list Celeše cajtung:

„Političari ne mogu da reše probleme seljaka, baš kao što ne mogu da reše ni probleme Opela ili Karštata. Mogu jedino da poboljšaju uslove poslovanja. Sve dok je udeo poreza u litri dizela za poljoprivrednike u Nemačkoj 25,66 centi, a u Francuskoj manji od jednog centa ne može se govoriti o fer konkurenciji u Evropskoj uniji. Tako se stradanja nemačkih seljaka mogu ublažiti, ali bolest palijativnim merama nije izlečena“, piše „Celše cajtung“.

Potencijalni teroristi

Minhenski list Zidojče cajtung piše o rezultatima istraživanja o sprečavanju terorističkih napada:

„Nakon 11. septembra ljudi muslimanskog ili arapskog porekla pod posebnim su nadzorom u mnogim članicama Evropske unije. Policija i pravosudni organi među tim ljudima tragaju za potencijalnim teroristima. Značajno je porastao broj takvih istraga zasnovanih na „profilu zasnovanom na poreklu", kaže se u najnovijem istraživanju Instituta za otvoreno društvo koji finansira američki milijarder Đerđ Šoroš. Sud o toj istrazi sadržan je već u naslovu studije: "Opšte rasprostranjeno, neefikasno i diskriminatorsko".

Kontrole na osnovu nacionalnog porekla naročito su česte u Velikoj Britaniji, u Italiji i Francuskoj učestale su preventivne racije među muslimanima. U izveštaju se pominje i niz racija u džamijama i drugim islamskim institucijama u Nemačkoj, mada nije postojala konkretna sumnja da se nešto priprema.

Posebno se kritikuje takozvana raster potraga u Nemačkoj – reč je o situ kroz koje su posle terorističkih napada 11. septembra prošli podaci o više od osam miliona ljudi kako bi se otkrili takozvani spavači, odnosno potencijalni teroristi. Na taj način, kažu zaštitnici ljudskih prava, „upravo neosumnjičenost postaje razlog za sumnju" što stvara kulturu nepoverenja", piše list „Zidojče cajtung".

Autor: Nenad Briski

Odgovorna urednica: Željka Bašić