Oštrija borba protiv kriminala u Srbiji

Minhenski list Zidojče cajtung izveštava o borbi srpske vlade protiv organizovanog kriminala. U Srbiji je proteklih godina svaka privredna grana i svaka državna firma imala sopstvenu mafiju. Postojala je drumska mafija koja je uzimala deo zarade od naplate korišćenja auto puta, zatim carinska mafija – podmitljivi službenici su dozvoljavali šverc svih vrsta robe, duvanska mafija je profitirala od ilegalne trgovine cigaretama. U balkanskom podzemlju još važi parola o bratstvu i jedinstvu, tako da je saradnja sa kriminalnim organizacijama u drugim zemljama regiona bila veoma tesna. Kada je pre šest godina srpski premijer Zoran Đinđić pao kao žrtva poludržavne bande, brzo se saznalo da organizator ubistva osim srpskog ima i hrvatski pasoš.

200 kriminalnih grupa

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je aktivno oko 200 organizovanih kriminalnih grupa. Uticaj moćnih kumova podzemlja i podmitljivih državnih službenika u međuvremenu je opao. Zbog svetske finansijske krize i straha od blokade u procesu evropskih integracija zbog nedovoljne saradnje s Haškim sudom, srpska vlada je bila primorana da od nedavno pooštri borbu protiv organizovanog kriminala. U spektakularnim policijskim akcijama u Srbiji je razbijeno pet bandi i uhapšeno više desetina osumnjičenih. Najnoviji primer je hapšenje 18 policajaca koji se sumnjiče da su u graničnom području sa Kosovom ilegalno trgovali naftom, alkoholom i drugom robom koja podleže carini.

Devedesetih godina su zločinci iz svih delova razbijene Jugoslavije postajali bogati zahvaljujući pljački i švercu, a sada bosovi podzemlja pokušavaju da legalizuju stečeni kapital. Neki su u tome i uspeli jer su pravovremeno napustili Miloševića i prešli u demokratsku opoziciju. Međutim, sada je rad istražnih organa bolji. Specijalni sud za organizovani kriminal u Beogradu od 2003. izrekao je ukupno 50 presuda protiv kriminalnih organizacija. U toku je više od 60 postupaka. Predsednik Tadić je nedavno pozvao ministre unutrašnjih poslova susednih zemalja da pojačaju saradnju. Primer za ugled u čitavom regionu je saradnja srpske i hrvatske policije, piše list „Zidojče cajtung“.

Nato Samit u znaku SAD i Francuske

Sporedna uloga za kancelarku, piše nedeljnik Špigel u današnjem izdanju povodom sastanka NATO početkom aprila. Na sastanak na vrhu povodom šezdesete godišnjice osnivanja NATO, dolazi i predsednik SAD kome će to biti prva poseta Evropi od stupanja na dužnost. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je sa nemačkom kancelarkom domaćin skupa, Angeli Merkel je u protokolu dodelio sporednu ulogu. Tako će Francuz, koji je veoma svestan uloge medija, američkog gosta 3. aprila dočekati u Normandiji gde je počela saveznička invazija protiv Hitlera. Sarkozi će zatim Obamu pratiti u Strazbur, gde će predsednik SAD održati govor narodima Evrope. Za razgovor kancelarke sa Obamom predviđeno je samo pola sata pre jednog koncerta nakon kojeg će uslediti večera sa 28 delegacija u Baden Badenu. Slavlje je prvobitno trebalo da se održi u Berlinu, ali je Sarkozi predložio Strazbur, jer se Francuska nakon 43 godine odsustva vratila u vojne strukture NATO.

Zavisni od ekrana

Najveće istraživanje o korišćenju kompjuterskih igara od strane mladih, koje je sproveo Kriminološki institut za istraživanje iz Donje Saksonije, KNF, na svetlo dana iznela je alarmantne podatke: učenici devetog razreda svakog dana u proseku provode 140 minuta igrajući kompjuterske igre. Više od 140.000 dečaka se smatra zavisnim od igrica. Više od 23.000 tinejdžera se smatra ugroženim. Glavna atrakcija je onlajn spektakl „World of Warcraft“.

Stručnjaci su složni: ubilačke igrice predstavljaju rizik za labilne mladiće.