O bezbednosti SAD brinu 3.202 službe!
21. jul 2010.
„Tajna Amerika“ – tako se zove prvi od tri članka koji su već izazvali veliko interesovanje. I to jer su sagovornici na vodećim pozicijama u ministarstvu odbrane. Oni su priznali da moraju ignorisati većinu od 50.000 izveštaja i analiza tajnih organizacija koje im dnevno pristižu.
„Sistem je postao toliko veliki i glomazan, a istovremeno toliko raščlanjen, da ni rukovodioci više ne znaju koliko ljudi radi u njemu, koliko on košta, i uopšte da li u određenim oblastima efektivno rade. Postoji velika količina duplo obavljenih poslova, gde državne agencije rade isti posao bez znanja jedna o drugoj. Moj najomiljeniji primer je slučaj 25 agencija i odseka koji prate uplate novca terorističkim organizacijama, a da jedni o drugima ništa ne znaju“, priča Dejna Prist iz Vašington posta.
Sve plaćaju poreski obveznici
Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, poreskim novcem se raspolaže veoma tolerantno kada su u pitanju bezbednost i tajne organizacije. Do sada su izgrađena 33 ogromna kompleksa zgrada, dok je nekolicina još u izgradnji. Broj zaposlenih je dramatično porastao:
„Intervjuisali smo ministra odbrane Roberta Gejtsa i direktora CIA Leona Panetu, i Gejts nam je, na primer, rekao da je frustriran jer mu je veoma teško da dođe do informacija o tome koliko ima aktivnih tajnih operacija pod njegovom nadležnošću. Niko u Vladi ne kontroliše kolika ovlašćenja se odobravaju radnicima. Nekoliko ljudi nam je pomoglo da nađemo metodu kojom bismo mogli da ih izbrojimo, ali su i sami bili zainteresovani za naše rezultate. Oni se sada mogu videti na našoj internet-strani.“
Dejna Prist tvrdi da je pitanje bezbednosnog aparata u Americi, uz svu glomaznost, i dalje politizovano. Svaka kritika bi bila shvaćena kao popuštanje terorizmu.
Autori: Silke Haselman / Ognjen Cvijanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević