O piscima u zatvoru ne smemo da ćutimo!

DW: Gospodine Fojhert, svake godine se na ovaj dan podseća na pisce iza rešetaka, ali i novinare, koje vlasti zbog svog izveštavanja i pisanja, progone, osuđuju i zatvaraju. Drugim rečima, svake godine postavlja se isto pitanje. U kojoj meri i u kom kraju sveta su slobode autora najviše ugrožene?

Saša Fojhert: „Ima više žarišta u svetu. Trenutno najopasnija zemlja za pisce i novinare jeste Meksiko i u to nema nikakvih sumnji. Tamo su autori i dalje žrtve državne represije. Doduše, životi su im ugroženi i zbog pretnji narko-bosova. Upravo u gostima imamo jednu autorku iz Meksika. Anala Lilia Perez je pod hitno morala da napusti zemlju, jer je bila suočena sa konstantnim pretnjama smrću.“

Kako ste uopšte izveli da je dovedete u Nemačku?

„Na sreću, mogla je da napusti zemlju, a mi smo uspeli da obezbedimo sredstva zahvaljujući programu 'Pisci u egzilu', zasnovanom na stipendiji u trajanju od tri godine. Sredstva dolaze iz državnog budžeta, a to znači da pisci u tom slučaju mogu bezbedno da pišu i žive u naredni tri godine.“

Na koji način podržavate autore i njihov rad? Da li to podrazumeva i objavljivanje njihovih radova?

„Raspolažemo zaista širokom mrežom jer mi smo verovatno i najveće udruženje pisaca ovde, što znači da lako možemo da uspostavimo neophodne kontakte. Dakle, vrlo konkretno, mi za njih organizujemo javne nastupe, učešće na tribinama, na književnim večerima. Drugim rečima, na taj način, oni mogu otvoreno da govore o svom radu i sudbini, dok ovde borave.“

U redu, to su aktivnosti PEN centra u slučaju da autori mogu da napuste svoju zemlju, ukoliko im je život ugrožen. Šta je sa piscima koji su u zatvoru, kako njima pomažete?

„Na tom planu smo, nažalost, nešto manje uspešni. Međutim, ipak smo u mogućnosti da o tome govorimo u javnosti. Mi to pre svega činimo na našem internet-portalu, zatim preko društvenih mreža, objavljujemo saopštenja za medije. U državama sa represivnim režimima, autore čija je sloboda ugrožena, vlasti ne ostavljaju na miru tek tako. Zato u svemu tome javnost igra izuzetno važnu ulogu. Ono što mi činimo jeste uspostavljanje kontakta sa autorima, koji imaju problema sa zakonom, jer na taj način želimo da znaju da nisu sami i da nisu zaboravljeni. Ali to, nažalost, ne uspeva baš uvek.“

Kako do vas stiže povratna informacija? To nije nimalo lako, ako se recimo neki pisac nalazi u pritvoru u Kazahstanu.

„Naveli ste Kazahstan, gde trenutno imamo slučaj pisca Arona Atabaka, koji se nalazi u zatvoru. Sa njim smo u kontaktu zahvaljujući pismima. Još pre osam sedmica poslali smo mu jedno pismo i on je bio u mogućnosti da nam odgovori. Poslao nam je jednu svoju pesmu, koju je nama posvetio, a uz nju i poduže pismo. Naravno da se takva pisma često cenzurišu. I u nekim slučajevima, autori ne uspevaju da odgovore, ali do njih ipak stižu naša pisma. Međutim, čak i kad su cenzurisana, takva pisma imaju veoma važnu ulogu.“

Vratimo se na trenutak u prošlost. Vaš komitet postoji više od pola veka, a ipak se ne može reći da su se prilike značajno promenile. Svet je i dalje prilično nesigurno mesto za mnoge autore. U međuvremenu je postalo aktuelno i pitanje neovlašćenog nadgledanja, koje ugrožava vladavinu prava, pa tako i slobode građana. Jeste li zabrinuti zbog toga?

„Naravno da jesmo. Pratimo tu problematiku sa velikom zabrinutošću. Sloboda izražavanje je fundamentalno pravo, koje se, ako govorimo o demokratskim sredinama, ne može tek tako preskočiti. Ali mi smo zabrinuti i zbog onog što se u poslednje vreme dešava na Zapadu, o tome uvek iznosimo svoje mišljenje. Vi ste verovatno u pravu u konstataciji da svet nije postao sigurnije mesto za autore, ali to ne znači da bi trebalo da odustanemo. Zato se mi borimo za pojedince, vrlo konkretno.“

Upravo ste pomenuli države na Zapadu. Kakav stav ima PEN centar, ako se osvrnemo da poslednja dešavanja u SAD?

„Ako govorimo o aferi NSA i slučaju Snouden, mi smo u tome bili prilično jasni. Uputili smo otvorena pisma američkoj vladi, a kada to učini PEN centar, to znači da su pismo potpisala velika imena. Pomenuću recimo čuvenog anglo-indijskog pisca Salmana Ruždija. Međutim, da li to na kraju ima nekog efekta, ja to ne mogu da vam kažem. Ali mi nikako ne bismo smeli da ćutimo i mi to sigurno ne činimo!“

Saša Fojhert (Feuchert) rođen je 1971. godine. Predsedavajući je Komitetu „Pisci u zatvoru“. Potpredsednik je PEN centra (Udruženje književnika, pisaca i pesnika) u Nemačkoj. Pisac je, pesnik i esejista.

Intervju: Aja Bah / jl
Odgovorni urednik: Ivan Đerković