Obama ne želi da zavisi od strane energije

Što dalje od uvoza nafte. To je kurs kojem se predsednik Obama nadao još na početku svog mandata. Ali u tome i nema ničeg novog – i ranije su američki predsednici zagovarali isto. Poput Ričarda Niksona koji je 70-tih godina priželjkivao manje nezavisnosti od uvozne nafte. Ali na tom planu nema mnogo uspeha.

Više od 60 odsto nafte u Americi se uvozi. I upravo sada kada se govori o nuklearnoj katastrofi u Japanu, a posebno nemirima u arapskom svetu, gorivo je u SAD glavna tema. Najviše su pogođeni građani koji na benzinskim pumpama za gorivo moraju sve više da izdvajaju. Benzin je dostigao najveću cenu u poslednje tri godine – 70 evrocenti za litar. Poskupljenja uostalom usporavaju ekonomski oporavak i to bi predsednika Obamu moglo da košta podrške birača na izborima 2012. godine.

„Kada sam preuzeo dužnost predsednika, Amerika je svakog dana uvozila 11 miliona barela nafte. U narednih deset godina, a i manje, uvoz ćemo smanjiti za trećinu“, samouveren je predsednik SAD.

Drugim rečima, to bi bilo moguće jedino ako bi se energija štedela i to drastično. Znači, štedljivi automobili, vozila u javnom prevozu, instalacije u javnim zgradama kojima je potrebno manje energije. Pored ostalog, Obama planira i da pooštri propise koji regulišu pitanje dozvoljene emisije štetnih gasova automobila, ali i da subvencioniše korišćenje zemnog gasa i prelazak na elektro-automobile.„SAD moraju da traže nove, čistije, obnovljive izvore energije i to što pre“, kaže Obama.

Nuklearke – „čisti izvor“ energije

Pa ipak, Amerika je veliki potrošač, potrebno joj je dosta energije. Ali i pored toga, Barak Obama veruje u ostvarenje cilja, prema kojem bi u narednih 25 godina „čistiji izvori energije“ obuhvatili 80 odsto ukupne energetske potrošnje. Dakle, duplo više nego što je to sada slučaj. U te takozvane „čiste izvore energije“ Obama ubraja eksploataciju snage vetra, sunca, vode, bio-mase, gasa, uglja i atomske energije. Upravo tako – sve su to „čisti izvori“ energije za američkog predsednika i pored nuklearne katastrofe u Japanu.

Za to vreme, nafta ostaje ključni energent Amerikanaca koji planiraju da se ubuduće više oslone na crno zlato iz Meksika i Kanade, ali i sa Bliskog istoka. Doduše, oni bi i da ponovo, uprkos moratorijumu na eksploataciju nafte iz bušotina na američkim prostorima, nakon katastrofe u Meksičkom zalivu, nastave tamo gde su stali, ali uz veće bezbednosne kontrole.

Republikanci u Kongresu kritikuju administraciju predsednika Obame. Prema nekim studijama, u Americi ima nalazišta nafte i gasa koja se uopšte ne koriste, a to bi Barak Obama da promeni. S druge strane, on bi Ameriku da vrati među one vodeće proizvođače obnovljivih energija. Jer je navodno samo u tom slučaju čelna pozicija Amerike u svetu privrede zagarantovana. Poslednja istraživanja ukazuju na to da je prema investicijama u takve izvore energija, na prvom mestu i dalje Nemačka, na drugom Kina, a tek na trećem SAD.

Autori: Julia Humelzip, Vašington / Jakov Leon

Odg. urednik: Nemanja Rujević