Obama: Nemoć najmoćnijeg

Dodeljivanje Nobelove nagrade za mir predsedniku SAD Baraku Obami prouzrokovalo je buru javnih kritika. Nezadovoljstvo je bilo prisutno već duže vreme, a sada mu se prebacuje da ružne stvari prikazuje lepim, samo u priči, naravno, da je „predsednik koji samo najavljuje“, da nije održao obećanja, da je feljtonista svetske politike. Da li je Obama uopšte nešto uspeo da uradi? Ili još gore, da li je njegova nemoć, uzaludna ofanziva prijatnosti, već dokazana – od strane izraelskih doseljenika, pokeraške nuklearne politike iranskih mula, Evropljana koji ne žele da ratuju i Međunarodnog Olimpijskog Komiteta, koji ga, svak na svoj način, uništavaju?

„Obama samo drži govore“

Nezadovoljstvo Obaminom politikom dolazi sa svih strana. Na strani globalne levice postoji radikalna frakcija, za koju Barak Obama nikad neće uspeti dovoljno da učini u cilju ispravljanja američkih grešaka. Nobelova nagrada za mir čoveku koji je od rata u Avganistanu napravio glavni projekat svog mandata? „To je ismejavanje ljudskih prava“ – tako venecuelanska vlada Huga Čaveza komentariše dodeljivanje Nobelove nagrade Baraku Obami. Za neosocijalističku Boliviju Obama je, i pored određenog napretka, samo „zarobljenik jednom imperijalističkog sistema“.

Ipak, najveći talas mržnje dolazi Iz SAD. „Obama drži govore“, kaže glasni i uticajni radio voditelj Ras Limbou, „u kojima svoju zemlju baca u smeće – i za to dobija nagradu!“ Njegova rekonstrukcija poruke, koju Komitet za dodeljivanje Nobelove nagrade šalje Obami glasi: „Nama se sviđa to što radiš, ti uništavaš svoju zemlju kao super silu. Samo tako nastavi momče!“ Limbou tvrdi da Obama slabi svoju zemlju, a to se dopada naduvenim, velikodušnim krpama, Evropljanima, koji dele nagrade i vode međunarodnu scenu. „Njima se sviđa slaba, kastrirana Amerika, to je njihov način da propagiraju svoju ideju„.

„Obama se previše izvinjava“

Publicista Čarls Krauthamer, neokonzervativac, početkom oktobra je u jednom govoru Njujorku podigao pravu optužnicu. Dok je britanska imperija srednom dvadesetog veka morala da se preda, jer više nije imala snage, današnja američka kriza proizvod je slabih nerava: SAD gube ulogu vođe, jer Obama i kulturni milje, kojem on pripada, nema želju za vođstvom a nema ni nema talenta za tu ulogu.

Krauthamer tvrdi da je nesreća počela Obaminom neprestanom nacionalnom samokritikom. Nesrećna su i izvinjenja „ zbog arogancije, nepoštovanja i ruganja Evropi, zlostavljanja, mučenja, Hirošimu, Gvantanamo, unilateralizam, za nedovoljno poštovanje muslimanskog sveta. Kako jednoj zemlji, koja se stidi svoje istorije i svog bića, može pripadati budućnost?

„Obama je prerano odlikovan“

To je slika neokonzervativne kritike Braka Obame. Ona je interesantna, jer je njeno zaoštravanje tipično za američke zakone, ali je osnovna melodija, zov za „upravljanjem“, zahtevanje „dela umesto reči“ , strah od „slabosti“, čekanje na trenutak oslobođenja, sve to je standardni program opominjanja američkog predsednika, čak i kod nas. Veliki broj Obaminih pristalica smatra da je čitava priča oko Nobelove nagrade pomalo bizarna, i u pravu su što se tiče preranog odlikovanja mladog predsednika. Reakcije na činjenicu da je dobio Nobelovu nagradu nisu bile dobre. Ipak, postoji bitna greška očekivanju da Obama napokon „isporučuje“ i sumnjama u njegovu jačinu i odlučnost. To su merila od juče, pravila propalog sveta.

Nije Obamina neodlučnost kriva za dosadašnje neuspehe. Činjenica da se svet ne okreće prema američkim željama, nema veze sa privatnim karakteristikama predsednika nego istorijskim gubitkom moći SAD (i zapada uopšte). U pitanju je istorijski proces u koji je Obama ubačen i koji mora da savlada.

Treba biti jako maštovit pa poverovati da je dovoljno da američki predsednik mora samo da udari šakom o sto, kako bi se moć vratila na staro mesto. Da li stvarno verujemo da bi „odlučni“ predsednik Mekejn ili jedna predsednica Klinton, koja više „dela nego što priča“ uspela da spreči Ahmadinedžada ili ipak dovede Olimpijske igre u Čikago? Ta predvodnička retorika je zapravo borba plastičnim mačevima. Ne mora Barak Obama, kao Mesija da reši svo zlo ovog sveta.

zeit/zbs/iđ