Obama „rame uz rame“ sa vojnicima

Nekoliko dana uoči najavljenog govora, kojeg bi američki predsednik trebalo da održi na uglednoj vojnoj akademiji Vestpoint, Barak Obama iznenadno putuje u Avganistan. Nimalo slučajno, smatraju analitičari. „Poseta američkim vojnicima trebalo bi da predstavlja jasan signal da je predsednik SAD uz trupe u inostranstvu“, kaže stručnjak za Avganistan Anand Gopal, saradnik fondacije „Nova Amerika“ sa sedištem u Vašingtonu. Potvrda solidarnosti prema pripadnicima američkih oružanih snaga u ovim trenucima od presudnog je značaja. Savetnik predsednika Obame Ben Rods je u izjavi za „Vašington post“, već nagovestio „prekretnicu u američkoj spoljnoj politici“.

Velika su očekivanja od govora američkog predsednika, jer će Obama, sem o povlačenju međunarodnih snaga iz Avganistana, govoriti i o „novoj“ strategiji američke bezbednosne politike. Odlazak u Kabul bi trebalo da potvrdi posvećenost Baraka Obame odbrambenoj, bezbednosnoj i spoljnoj politici SAD.

Pre povlačenja „rame uz rame“ sa američkim vojnicima

Za republikance je poseta Avganistanu politička farsa, jer demokrate sa predsednikom Obamom na čelu i dalje tragaju za opravdanjem za prerano povlačenje američkih trupa iz te još uvek nestabilne i ratom razorene azijske zemlje. Istovremeno, američka opozicija tvrdi da je predsednik pod sve većim pritiskom ratnih veterana koji aktuelnu administraciju optužuju za lošu medicinsku brigu o vojnicima.

Uz sve to, u američkoj javnosti se poslednjih sedmica žustro raspravlja o lažnoj statistici, na koju se vladini zvaničnici pozivaju. „To je veliki skandal“, smatra Gopal. „Skandal, jer se u svemu tome provlači važna odluka, kojom se najavljuje drastično smanjenje trupa.“ Politički bi svaka nepromišljena odluka Baraka Obame, mogla skupo da košta demokratsku vladu.

Detalji o povlačenju i dalje izostaju

Zbog toga je za predsednika SAD važno da još jednom (pre novih teških odluka), istakne zahvalnost svim pripadnicima američke vojske i da im obeća „odgovoran kraj“ angažmana u misijama, poput one u Avganistanu. Zbog toga je i doneta odluka o poseti američkim trupama, baš na Dan sećanja na pale borce, koji se ove godine u SAD obeležava 26. maja.

Američki narod je uz svoje vojnike i ponosan je njihovu posvećenost i angažovanje, rekao je Obama po dolasku u američku bazu Bagram. Pri tome je predsednik javnosti i vojnicima ostao dužan za detalje o najavljenom povlačenju iz Avganistana do kraja godine. „Po svemu sudeći, tamo će ostati manje od 10.000 vojnika“, sumnjičav je Anand Gopal. „To će biti specijalne snage, pripadnici jedinica za obuku i izvestan broj savetnika.“ Trenutno je u Avganistanu stacionirano oko 32.000 američkih vojnika.

Bez susreta sa Karzaijem

Za razliku od posete od pre dve godine, Obama se neće sresti sa aktuelnim predsednikom Hamidom Karzaijem – verovatno i zbog činjenice da između njih postoji izvesna netrpeljivost. „Amerikancima je jasno da se Avganistan trenutno nalazi u izbornoj fazi“, ističe savetnik predsednika Obame, Rods. Karzai je navukao bes vlade u Vašingtonu zbog odbijanja da potpiše sporazum sa Amerikom o saradnji na bezbednosnom planu, koji bi omogućio dalji boravak vojske SAD na avganistanskoj teritoriji.

Pri tome dva najjača predsednička kandidata su već nagovestila spremnost da podrže vojni dogovor sa Amerikom. „Ipak, da li će se to zaista i dogoditi, znaćemo tek kada neko od njih bude bio na vlasti. Karzai se trenutno nalazi u nezavidnom položaju“, objašnjava Gopal. „Njega je tu postavila CIA, ali on istovremeno mora da se dokaže kao predsednik sa kredibilitetom. Drugi nemaju takvu pozadinu. Ipak verujem da će do potpisivanja tog sporazuma doći.“

Korupcija i nasilje ponovo u porastu?

Nakon 13 godina rata i ogromnog broja žrtava, Amerikanci Avganistan sigurno neće ostaviti u okruženju, koje bi se moglo nazvati „perfektnim mestom“, poručio je savetnik Rods, koji američku javnost priprema za očigledno izuzetno važan govor predsednika Obame.

Avganistan će se nakon povlačenja američkih i evropskih vojnih snaga, pretvoriti u funkcionalnu državu uglavnom u većim gradovima, skeptičan je analitičar Anand Gopal. Ruralne oblasti će ostati nesigurne, pod večitom pretnjom od mogućih napada talibanskih snaga. Doduše, nije bezbednosno pitanje jedini problem avganistanskog društva. Korupcija i nasilje bi ponovo mogli da uzmu maha. „To će biti jedno od najgorih mesta na planeti za život.“