Obama za džamiju u srcu Njujorka

Posle višenedeljne uzdržanosti, predsednik Obama se sinoć, prilikom večere u Beloj kući povodom Ramazana, uključio u diskusiju o ovom krajnje osetljivom pitanju. „Kao građanin i kao predsednik, mislim da muslimani imaju isto pravo na ispovedanje svoje vere kao i svi drugi u ovoj zemlji. To podrazumeva pravo na izgradnju verskog hrama i centra na terenu koji je u privatnom vlasništvu, na jugu Menhetna. To je Amerika, i naše opredeljenje za slobodu vere mora ostati nenarušivo. Načelo po kojem su ljudi svih vera dobrodošli u ovu zemlju i po kojem se njihova vlada neće prema njima ponašati drugačije, naša je temeljna odrednica, koju garantuje Prvi amandman Ustava SAD.“

Obama je time zauzeo stav po pitanju koje je pokrenulo veliku polemiku otkako je gradska skupština Njujorka u maju odobrila izgradnju te džamije. Ove izjave dolaze u trenutku kada udruženja američkih muslimana izražavaju zabrinutost zbog „klime pojačane islamofobije“ u SAD, kako se približava 11. septembar (godišnjica terorističkih napada), koji se ove godine podudara sa završetkom ramazana koji se računa po mesečevu kalendaru.

Predsednik Obama je dao izjavu prilikom iftara, večernjeg obroka kojim muslimani prekidaju dnevni post, u svečanoj dvorani u Beloj kući. Ovo je drugu godinu zaredom da Obama učestvuje na ovom događaju koji je uveden tokom Bušovog mandata. Među gostima su bili muslimanski predstavnik u Kongresu, predstavnici muslimanskih organizacija, vojnici muslimanske vere i tridesetak članova diplomatskog kora.

Za i protiv

Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg, koji se prošle nedelje i sam pozitivno izjasnio o izgradnji džamije, pohvalio je iznošenje stava predsednika Obame. Protivnici projekta smatraju da bi džamija i islamski centar povredili sećanje na žrtve terorističkih napada od 11. septembra 2001. Među njima su konzervativni političari kao što su Sara Pejlin i Njut Džingrič.

Islamski centar sa dažmijom bi trebalo da se izgradi stotinak metara od mesta gde su nekada bile Kule bliznakinje. Muslimanska zajednica želi da na mestu gde se nalazi zgrada stara 154 godine, naprave zdanje od 15 spratova u čijem srcu bi bila džamija. U centru su predviđeni sportski tereni i pozorište.

Protivnici projekta kažu da je to „citadela islamizma“ i da predstavlja šamar žrtvama terorističkih napada i njihovim porodicama. Na takozvanom graund zirou (nultoj tački) gradi se već devet godina, a još uvek se vide samo ogromni čelični nosači, nikakve građevine. I, još uvek se u šutu pronalaze delovi ljudskih tela.

dr/nr/spiegel online