Obamini planovi za zaštitu klime

Barak Obama je 2009. godine preuzeo predsedničku funkciju uz obećanje da će se priključiti međunarodnim naporima za zaštitu klime. Opozicija je, međutim, blokirala donošenje zakona o zaštiti klime u Kongresu. Pet godina kasnije, Obamina vlada svoje ciljeve pokušava da realizuje drugim putem.

Nadležne službe trebalo bi da primoraju nuklearne elektrane da do 2030. godine smanje emisije ugljen-dioksida za 30 procenata u odnosu na 2005. Ukoliko se direktiva bude dosledno sprovodila, to bi mogao da bude najveći doprinos SAD zaštiti svetske klime, ocenjuju stručnjaci.

„Američka agencija za zaštitu okoline (EPA) je predstavila je plan za proizvodnju čiste energije, koji našem energetskom sektoru ograničava zagađenja ugljen-dioksidom“, izjavila je u ponedeljak (2.6.) šefica te agencije Đina Mekarti u Vašingtonu. „Iako smo ograničili emisiju otrova kao što su živa, arsen ili sumpor, do danas nismo imali ograničenja za zagađenje ugljen-dioksidom od strane nuklearki. Zbog ljubavi prema našim porodicama i zbog budućnosti naše dece imamo moralnu obavezu da budemo angažovani na zaštiti klime.“

Dugoočekivani zaokret

Američki stručnjaci za klimatska pitanja reaguju sa oduševljenjem. „Taj predlog je dugoočekivani američki zaokret u klimatskoj politici“, kaže za Dojče vele Eliot Diringer, potpredsednik Centra za klimatska i energetska pitanja. „On ima ambiciozan cilj da stane na put najvećim izvorima emisije ugljen-dioksida – nuklearnim elektranama. Saveznim državama i snabdevačima energijom on daje dovoljno prostora da najefikasnije moguće taj cilj realizuju.“ Američkim rešenjem još uvek nije predviđena tržišna cena za emisiju CO2, koju je svojim sistemom odredila Evropska unija, objašnjava Dženifer Morgan, direktorka programa za klimu i energiju na Svetskom institutu za resurse.

Protivljenje Republikanaca

Obamina vlada sada govori o novim ekonomskim šansama koje će se otvoriti u procesu reformisanja privrede. „Privreda koja se bazira na čistoj energiji, može da bude pokretač za privredni rast u narednim decenijama“, istakao je Obama u video-poruci. Promenama u energetskoj politici, prema navodima Bele kuće, mogla bi da se ostvari dobit i do 74 milijarde dolara.

Opozicija se ne slaže s takvim ocenama: „Predsednikovim planom biće ugašena mnoga radna mesta, a troškovi za porodice će biti veći u čitavoj Americi“, upozorava republikanac Mič Mekonel. Republikanci prebacuju Obami da je prekoračio svoja ovlašćenja i najavljuju protest u Kongresu.

Pravne prepreke

Novim odlukama u izbornoj godini Obamina vlada se izlaže velikom političkom riziku. On će morati da savlada još niz pravnih prepreka, pre nego što novi propisi EPA stupe na snagu. Agencija svoju nadležnost objašnjava brigom za zaštitu javnog zdravlja, pozivajući se na zakon iz 1970. godine – Clean Air Act. Zato nije slučajno što Mekarti, umesto da detaljnije govori o klimatskim promenama, prvenstveno naglašava da u SAD svako deseto dete pati od astme.”

Takvo argumentovanje je krhko, jer u vreme kad je taj zakon usvojen, zagađenje vazduha ugljen-dioksidom još uvek nije bila javna tema. „Pravna sučeljavanja su neizbežna, tako je uvek u slučaju propisa EPA“, kaže Diringer. „Emisija ugljen-dioksida nije bila regulisana zakonom Clean Air Act. EPA je sada zagazila na nov teren. Pravnici će pažljivo da prouče predlog, kako bi procenili u kojoj meri je on održiv pred sudom.“

Diringer ukazuje i na to da je prethodnih godina EPA dobila gotovo sve sudske procese. Preko EPA je Obama već uspeo da sprovede pojedine ciljeve vezane za zaštitu klime i životne sredine, kao što je uvođenje gornje granice za emisiju štetnih gasova motornih vozila.

Cilj već delimično uspeo

Među aktivistima za zaštitu životne sredine nisu svi zadovoljni Obaminom inicijativom. Mnogi smatraju da ona nije dovoljna. Stručnjaci za klimatska pitanja Diringer i Morgan ipak veruju da će Obama sa novim EPA propisom izvući maksimum, s obzirom na trenutne, nepovoljne političke okolnosti. Morgan smatra da će to koristiti i na međunarodnom planu. „Obamina vlada i Sjedinjene Američke Države sada će moći ravnopravno da govore o klimatskim promenama. Najvažnije je da je odlukom o smanjenju emisije CO2 predsednik više nego bilo ko drugi demonstrirao da su SAD ozbiljne kada je reč o borbi protiv klimatskih promena“, ocenjuje Morgan.