Obavezno zaštite svoju WLAN konekciju

Svi računari koji se prodaju raspolažu priključkom za tu mrežu; internet-provajderi najčešće nude paušalne tarife kao mesečnu pretplatu – i to korisnicima omogućava da na internetu provode 24 sata dnevno za unapred utvrđenu sumu. Od provajdera obično stiže i aparat koji računar spaja sa telefonskim priključkom i internet-mrežom. Taj aparat se sa računarima povezuje bežično, i – tu nastaju problemi koji su u Nemačkoj dospeli čak do Ustavnog suda.

Povezivanje računara sa bežičnim mrežnim adapterom koja nam iz telefonske ili kablovske mreže donosi internet-signal može biti zaštićeno šifrom koja mora da se ukuca da bi veza proradila. Ali, ima privatnih adaptera koji nisu zaštićeni šiframa, pre svega zbog nemara njihovih vlasnika.

Zloupotreba intelektuelne svojine

Na njihove adaptere može da se prikači svako ko je u blizini. Tako se jedan mladić, ne vodeći preterano računa o građanskoj odgovornosti, nedavno prikačio na adapter jednog komšije koji je tada bio na godišnjem odmoru. Sa interneta je kopirao sebi pop-hit „Leto našeg života“, što je piratski postupak i krađa intelektualne svojine jer za to nije ništa platio. Ali, diskografska kuća je na osnovu jedinstvene IP-adrese našla adapter preko koga je muzika nelegalno skinuta, i - zatražila odštetu od vlasnika adaptera, koji o svemu nije imao pojma, pa je odbio da plati traženu sumu. Diskografska kuća je bila uporna i stigla čak i do Ustavnog suda, koji joj je delimično dao za pravo. A sud je odlučio da vlasnik adaptera, doduše, ne mora da plati odštetu, jer sam nije prekršio zakon. Ali je nateran da zaštiti svoju kućnu mrežu šifrom.

Sada će svi oni, među 15-ak miliona Nemaca sa adapterima za brzi bežični internet, koji nemaju šifre na svojim sistemima, morati da ih smisle i - aktiviraju. Muzička industrija je odluku Ustavnog suda već proslavila kao veliku bitku dobijenu u ratu za svoja prava. Jer, prema najnovijoj studiji, 4,6 miliona Nemaca se snabdeva muzikom, knjigama, filmovima i računarskim programima ilegalnim kopiranjem sa interneta. To je 2008. prouzrokovalo direktnu štetu od 1,2 milijarde evra i gubljenja 34.000 radnih mesta. A čitavu EU je to koštalo 10 milijardi evra i - 186.000 radnih mesta.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednik: Jakov Leon