Obavezujući klimatski ciljevi i dalje izostaju

Nemački ministar za zaštitu životne sredine Peter Altmajer je skeptičan. „Taj cilj jeste dostižan, ali to neće biti nimalo lako“, rekao je Altmajer i dodao: “Nemačka ima dobar imidž na međunarodnom nivou kada je reč o zaštiti klime. Pre dve i po godine u Kopenhagenu nastao je spor između zemalja u razvoju, SAD, Indije i Kine i Evropljana. Ali sada ćemo pokušati da se ponovo sastanemo i dogovorimo oko obavezujućih klimateskih ciljeva. Na kraju rezultat mora biti ograničenje zagrevanja na dva stepena Celzijusa. I što više vremena prođe, utoliko moraju biti ambiciozniji i ciljevi. Ali tada ih je sve teže i ispuniti. Zato je bitno da jedna velika zemlja, na primer,Kina, ozbiljno pristupi temi zaštiti klime. U Kini su načinjeni mali pomaci. Ali oni moraju da razumeju da je neophodan međunarodni sporazum, kako bi i druge zemlje, Indija i zemlje u razvoju, pristupile tom sporazumu.”

Pirmeniti ono što je obećano!

Sven Harmling iz Germanwatch-a za Dojče vele kaže da je bitno da zemlje zaista primene ono što su obećale. “Nemačka je primer da sad u praksi mora još toga da se desi, baš kao i druge zemlje. Cela EU mora da pošalje signal da je njen klimatski cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida za 30 odsto. Da sada je bilo samo 20 odsto, i to je apsuolutno neambiciozno. Tu Poljska uveliko blokira. Ali to bi zaista poslalo signal međunarodnoj zajednici da EU pokušava da bude verodostojna. Do sada to nije bila. Ali takođe je važno da zemlje sarađuju, da Nemačka i EU stvaraju koalicije sa državama koje ozbiljno pristupaju problemu zaštite klime, ali i da podržavaju Kinu, Indiju i druge zemlje u njihovoj konkretnoj realizaciji planova.”

Sven Harmling ističe da najambicioznije klimatske ciljeva ima Norveška, ali da je i Kina ambiciozna kada je reč o obnovljivim izvorima energije. “Norveška je druga industrijska zemlja sa još ambicioznijim ciljevima od Nemačke. Pomenuću i manje zemlje u razvoju poput Maldiva ili Kostarike koje su sebi zadale cilj da budu neutralne po pitanju klime u idućih 10 do 15 godina. Ali mora se priznati da je i Kina vrlo ambiciozna kada je reč o alternativnim izvorima energije. Istovremeno u Kini postoji i protivrečna slika, jer snažno raste emisija uglejn-dioksida izgradnjom elektrana na ugalj. Ali tu ne pomažu kritike, već Kinu treba podržati u donošenju određenih političkih odredbi kako bi se izborila sa tim problemom.”

Autori: Irene Kvaile / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Jakov Leon