Obazrivo pri kupovini vunene odeće!

Doktoru, stručnjaku Kimu Ho Panu je dovoljno jedno vlakno, dužine 0,4 milimetara, kako bi proverio originalnost odevnog predmeta na kome piše - kašmir. To vlakno se stavlja pod specijalni mikroskop, takozvani raster elektronski mikroskop.

“Kod lažnog kašmira možemo odmah da vidimo da su vlakna vune mnogo deblja. Kada posmatramo strukturu vlakna, mi je uvećavamo hiljadu puta, a ponekad i deset hiljada puta.”

Hemičar Kim Ho Pan već 25 godina radi ovaj posao. On u međuvremenu važi za vodećeg stručnjaka u ispitivanju vune. Veliki lanci prodavnica redovno šalju svoju robu na probu, kako bi se isključila mogućnost da lažna roba dođe u ruke kupaca.

Falsifikata i kopija koliko hoćeš!

Štefan Riten je tehničar na Institutu u Ahenu. On i njegove kolege iz godine u godinu, otkriju veliki broj proizvoda, uključujući i one od lažnog kašmira.

„Sve zavisi od sezone. Pronađemo od 40 do 60 odsto lažnog kašmira. I sami kupci ponekad sumnjaju u originalnost i šalju svoje odevne predmete od na probu.“

Pa i pored mnogih testova, na međunarodnom tržištu se može naći veliki broj odevnih predmeta od lažnog kašmira. Do 25 odsto kašmir tekstila širom sveta, je „falš“, procenjuju stručnjaci. Imitati iz Kine ili Italije su u međuvremenu tako dobri da ih je teško razlikovati od originala. Falsifikatori se služe svim trikovima, ne bi li grubu vunu preradili tako, da na kraju bude slična finom kašmiru, pojašnjava Kim Ho Pan:

“Pre svega se koristi hlor u ispravljanju debelih ljuspi. I one zaista postaju finije. Pored toga se na površinu vlakna stavlja polimerski film. Nakon tog procesa su vlakna vune gotovo isto tako meka kao i kašmir.“

Mušterije nije teško zavarati

Tek nakon par pranja polimer film nestaje i vlakna ponovo postaju gruba. Zbog toga se na Institutu za vunu, odeća od navodnog kašmira prvo pere. Pri pranju se koristi acetol ili etanol. Zatim se uzimaju tri probe koje se usitnjavaju i stavljaju u mašinu, takozvani mikrotom, kako bi se dobila veličina od 0,4 milimetra.

„Probe se stavljaju u specijalni uređaj i pozlaćuju. Tek tada se proba stavlja pod mikroskop i posmatra. Svako pojedinačno vlakno je predmet posmatranja.“

Na ekranu je moguće videti vlakna uvećana hiljadu puta. Ona podsećaju na trsku od bambusa. Za Kim Ho Pana jasna stvar: na ekranu se vide vlakna pravog kašmira.

„Najvažniji kriterijum jeste topografija površine probe. A to znači struktura vlakna. Ona je kod vune mozaična, a kod kašmira ona podseća na bambus.”

Zahvaljujući raster elektronskom mikroskopu danas je relativno lako otkriti lažni kašmir. Ukoliko se u ponudi velikih lanaca nađe ova roba, ona se odmah povlači sa tržišta. Naravno da to sa sobom nosi i velike novčane gubitke za trgovce. No, falsifikatori su i dalje motivisani da proizvode odevne predmete od kašmira, kojeg nema ni u tragovima.

„Jedan kilogram kašmira košta između 90 i 100 dolara, a kilogram vune pet do 6 evra. Razlika u ceni je, dakle, ogromna. To motiviše falsifikatore.”

autori: I. Vagner, Z. Dragićević

odg. urednik. N. Jakovljević