Obeležena 17. godišnjica genocida u Srebrenici
12. jul 2012.
„Osećam bol, bezgraničnu bol“, kaže Sevdija Halilović. Njen otac je u jednom od 520 tabuta, u kojima se nalaze posmrtni ostaci žrtava srebreničkog genocida koji su protekle godine identifikovani i koji su juče ukopani u Potočarima. Na tom groblju već je pokopano 5.137 identifikovanih žrtava od ukupno više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka koji su ubijeni 11. jula 1995. godine u masakru koji je šokirao ceo svet i koji se smatra za najstrašniji ratni zločin počinjen u Evropi poslije Drugog svetskog rata.
Izviždali političare
Više od 40.000 ljudi u Potočarima je odalo počast žrtvama genocida. Stigla su i brojne delegacije iz Hrvatske, Turske, Srbije, iz evropskih zemalja, kao i predstavnici diplomatskog kora u BiH i međunarodne zajednice. Domaći političari nisu bili dobrodošli u Srebrenici. Štaviše, građani i srebrenička udruženja jasno su pokazali šta o njima misle – izviždali su ih!
Udruženja iz Srebrenice sa „Majkama enklave Srebrenica i Žepa“ na čelu, izričito su zahtevala da na komemoraciji i ukopu 520 žrtava ne bude političkih govora jer smatraju da političari svake godine „na „Srebrenici uzimaju političke poene“. Jedini politički zvaničnik kojem je bilo dozvoljeno da održi govor bio je v.d. načelnika opštine Srebrenica i predsednik Organizacionog odbora za obeležavanje 17. godišnjice genocida, Ćamil Duraković. On je, prema njegovim rečima, uoči komemoracije pogođen flašom u glavu. Izjavio je da je sramota to što je na njega bačena flaša i što su političari izviždani.
Duraković je u svom govoru poručio: „Pred nama u ovim tabutima leži ceo jedan svet. Tek danas svakome od njih vraćamo identitet – ime i prezime. Oni za sve nas danas i ovde ponovno postaju ljudi i prestaju da budu nepoznati neidentifikovani ostaci. Mi ne ukopavamo posmrtne ostatke, već ukopavamo naše očeve, braću i sestre.“
Veliku pažnju javnosti privukao je dolazak premijera Hrvatske Zorana Milanovića. „Ovo je strašno tužno. Mnogo tužnije nego što sam mislio. Hteo sam da dođem i ranije, ali je ovo datum kad se obeležava, i naprosto je neshvatljivo da se to dogodilo“, rekao je Milanović.
„SAD neće dopustiti da se negira činjenica da je to bio genocid“
U Potočarima je bio i zamenik premijera Turske Bekir Bozdag sa delegacijom. Ambasador SAD u BiH Patrik Mun preneo je izjavu američkog predsednika Baraka Obame: „Ime Srebrenice uvek će biti povezano sa najmračnijim događajima iz 20. veka. Što se tiče žrtava, pravda se delimično ostvaruje u sudovima u Hagu i BiH gde počinioci tog zločina, uključujući Ratka Mladića i Radovana Karadžića, konačno odgovaraju za svoja dela. Znamo da bolna prošlost neće sputavati budućnost Srebrenice i BiH. Sjedinjene Države odbacuju nastojanja da se iskrivljuju razmere tog zločina, da se pravdaju motivi za taj zločin, da se okrivljuju žrtve i negira nepobitna činjenica da je to bio genocid.“
Srebrenica: još uvek otvorena rana
Mun je ujedno kazao da je počastvovan što je u Potočarima u društvu njujorškog rabina Artura Šnajera, osnivača i predsednika fondacije „Prigovor savesti“. Šnajer je ujedno bio jedini strani govornik tokom komemoracije, a ta prilika mu je, kako javljaju mediji, data zbog njegovog konstantnog zalaganja za toleranciju i pomirenje, ali i očuvanje istine o stradanjima nedužnih. Taj rabin je u svom govoru podsetio da je i sam bio svedok nezamislivih zločina jer je preživeo holokaust. Ali veći deo njegove porodice nije, ubijeni su u koncentracionim logorima za vreme Drugog svetskog rata.
Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko, koji je marširao deo puta sa učesnicima „Marša mira“, istakao je da Bosna i Hercegovina može da se oporavi i krene napred stalnom potragom za pravdom i sistematskim i empirijskim dokumentovanjem onoga što se dogodilo u Srebrenici i ostatku BiH u toku ratnih sukoba. „Istina će pobediti - čak i među onima koji se tvrdoglavo kriju od nje, jer je pravda spora, ali dostižna“, rekao je Incko.
Autorka: Marina Martinović (fena, hina, dpa, afp)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković