Obustava isporuke nafte

Iako se upravo tako zove naftovod o prijateljstvu se ne radi već o odlučnoj politici. Treba se oprostiti od uverenja da je Rusija pouzdan partner kada se radi o isporuci energenata. Od onoga ko naftu i gas koristi kao oružje, na način kako to radi Moskva, mogu se očekivati mnogo gore stvari.

Već smo preživeli razne čarke, još uvek nam je u sećanju kriza od pre godinu dana izmedju ruske vlade i vlada Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Medjutim, sada je Moskva pritisla Minsk. Činjenicu da je kao poslednji diktator u Evropi mogao da se održi na vlasti, Aleksandar Lukašenko može da zahvali Rusiji i isporukama gasa i nafte po subvencionisanim cenama na domaćem tržištu. Lukašenko je preradjenu naftu prodavao u inostranstvu. Tako je ostvaren profit koji je Lukašenka održavao na vlasti a Kremlj je pomoću nafte i gasa vodio politiku.

Ponašanje Moskve nema mnogo toga zajedničkog sa civilizovanim odnosom. To što Gasprom radi sa Kremljom se zove ucenjivanje. Ili se mora pristati na uslove koje Gasprom traži ili će u suprotnom zavrnuti slavine. Rusija želi da diktira pravila igre i pri tom snižava standarde do te mere da smo trenutno svedoci moralnog urušavanja. Azerbejdžan povlači istu kartu kao i Moskva. Gasprom želi da poveća cene gasa sa 110 na 180 dolara. Baku je obustavio isporuku nafte za Evropu zato što je Gasporm povećao cene gasa. Takva su pravila jačeg, onaj ko smatra da ima veće rezerve ne libi se da pritisne polugu. Za Nemačku i Evropsku uniju ostaje samo jedno rešenje – što je moguće pre izbeći zavisnost isporuke gasa i nafte od samo jedne zemlje.