Od cega zavisi dugovecnost
10. mart 2004.Oglas
Naucnici koji istražuju kako to da samo jedna osoba od deset hiljada doživi sto godina možda su našli kljuc zagonetke i to u krvi. Prema najnovijim istraživanjima dugovecne osobe imaju vece od proseka molekule koje koje nose holesterol.Naime, velicina lipoproteina, i dobrih i loših, mogla bi imati znacajnu ulogu kada je rec o srcanim oboljenjima i šecernoj bolesti, a time uticati i na dužinu života.
"Ljudi koji imaju velike molekule imaju i šansu da žive dvadesetak godina duže i da pritom uglavnom ostanu zdravi", kaže doktor Nir Barzilaj koji je rukovodio istraživanjem na Koledžu za medicinu Albert Ajnštajn u Njujorku.Barzilaj je takodje otkrio gen koji utice na velicinu lipoproteina.
Istraživanjem je bilo obuhvaceno 213 osoba starih sto i više godina, 216 njihovih potomaka, a kontrolnu grupu su cinile 256 osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama ciji roditelji nisu doživeli stotu.Ispitanici u sve tri grupe imali su podjednak nivo holesterola, podjednaku kolicinu lošeg holesterola, gustinu lipoproteina i slicne telesne karakteristike - visinu i težinu.Kao što se moglo ocekivati stogodišnjaci i njihovi potomci imali su vecu kolicinu takozvanog dobrog holesterola.
Medjutim, kada su se naucnici pozabavili velicinom lipoproteina, stogodišnjaci su se znacajno razlikovali od ostalih. Medju njima, osamdeset procenata ih je imalo neuobicajeno veliku kolicinu natprosecno velikih lipoproteina.Više od polovine njihove dece takodje je imalo velike lipoproteine što ukazuje da postoje izgledi da je njihova velicina nasledna.Medjutim, samo osam odsto osoba u kontrolnoj grupi imalo je velike lipoproteine.
Istraživaci su takodje utvrdili da, po pravilu, oni koji imaju srcane probleme imaju i manje lipoproteine."Stogodišnjaci mora da imaju nekakvu posebnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti koje su ubica broj 1 starijih osoba" kaže gerijatar Tomas Perls iz Bostonskog medicinskog centra. Medjutim, drugi istraživac - doktor Džejms Vaupel iz Maks Plank instituta iz nemackog grada Rostoka, upozorava da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj istraživanja o povezanosti velicine lipoproteina i dugovecnosti i kaže:" Cini se da manji lipoproteini predstavljaju cinilac rizika, ali postoje i mnogi drugi rizicni faktori:
visoki krvni pritisak, pušenje, masna ishrana, fizicka neaktivnost".
Tokom proteklih pet godina i drugi istraživaci su utvrdili povezanost malih molekula lošeg holesterola, LDL, i opasnog zakrecavanja arterija.Naime, male cestice LDL-a lakše se zadržavaju u zidovima krvnih sudova i tako stvaraju preduslove za zakrecavanje, kaže doktor Timoti Gervej, strucnjak za ishranu."Sve cestice LDLa su loše, ali male su gore od velikih", dodaje Gervej.
Kada ljudi koji su bili fizicki neaktivni pocnu da vežbaju njihove cestice LDLa pocnu da rastu, kaže kardiolog Vilijem Kraus.To je utvrdjeno istraživanjem kojim su bile obuhvacene osobe stare izmedju 40 i 65 godina."Naucnici godinama znaju da fizicke aktivnosti smanjuju opasnost od srcanih oboljenja, ali nisu znali zbog cega, jer vežbanje ne utice na nivo holesterola.Sada znamo - zahvaljujuci vežbanju male, guste cestice LDLa postaju vece i pahuljaste", kaže doktor Kraus.
A doktor Barzilaj kaže da je utvrdjeno da u svemu ulogu igra odredjeni gen i zakljucuje:"Gen bi mogao biti jedan od razloga što su neke osobe doživele sto i više godina uprkos lošoj ishrani i debljini.Mrsko mi je da to kažem, ali izgleda da je tacno: ako imate taj gen možete da pušite, možete biti debeli i ne morate da vežbate.To mi zvuci grozno", kaže doktor Barzilaj.
"Ljudi koji imaju velike molekule imaju i šansu da žive dvadesetak godina duže i da pritom uglavnom ostanu zdravi", kaže doktor Nir Barzilaj koji je rukovodio istraživanjem na Koledžu za medicinu Albert Ajnštajn u Njujorku.Barzilaj je takodje otkrio gen koji utice na velicinu lipoproteina.
Istraživanjem je bilo obuhvaceno 213 osoba starih sto i više godina, 216 njihovih potomaka, a kontrolnu grupu su cinile 256 osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama ciji roditelji nisu doživeli stotu.Ispitanici u sve tri grupe imali su podjednak nivo holesterola, podjednaku kolicinu lošeg holesterola, gustinu lipoproteina i slicne telesne karakteristike - visinu i težinu.Kao što se moglo ocekivati stogodišnjaci i njihovi potomci imali su vecu kolicinu takozvanog dobrog holesterola.
Medjutim, kada su se naucnici pozabavili velicinom lipoproteina, stogodišnjaci su se znacajno razlikovali od ostalih. Medju njima, osamdeset procenata ih je imalo neuobicajeno veliku kolicinu natprosecno velikih lipoproteina.Više od polovine njihove dece takodje je imalo velike lipoproteine što ukazuje da postoje izgledi da je njihova velicina nasledna.Medjutim, samo osam odsto osoba u kontrolnoj grupi imalo je velike lipoproteine.
Istraživaci su takodje utvrdili da, po pravilu, oni koji imaju srcane probleme imaju i manje lipoproteine."Stogodišnjaci mora da imaju nekakvu posebnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti koje su ubica broj 1 starijih osoba" kaže gerijatar Tomas Perls iz Bostonskog medicinskog centra. Medjutim, drugi istraživac - doktor Džejms Vaupel iz Maks Plank instituta iz nemackog grada Rostoka, upozorava da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj istraživanja o povezanosti velicine lipoproteina i dugovecnosti i kaže:" Cini se da manji lipoproteini predstavljaju cinilac rizika, ali postoje i mnogi drugi rizicni faktori:
visoki krvni pritisak, pušenje, masna ishrana, fizicka neaktivnost".
Tokom proteklih pet godina i drugi istraživaci su utvrdili povezanost malih molekula lošeg holesterola, LDL, i opasnog zakrecavanja arterija.Naime, male cestice LDL-a lakše se zadržavaju u zidovima krvnih sudova i tako stvaraju preduslove za zakrecavanje, kaže doktor Timoti Gervej, strucnjak za ishranu."Sve cestice LDLa su loše, ali male su gore od velikih", dodaje Gervej.
Kada ljudi koji su bili fizicki neaktivni pocnu da vežbaju njihove cestice LDLa pocnu da rastu, kaže kardiolog Vilijem Kraus.To je utvrdjeno istraživanjem kojim su bile obuhvacene osobe stare izmedju 40 i 65 godina."Naucnici godinama znaju da fizicke aktivnosti smanjuju opasnost od srcanih oboljenja, ali nisu znali zbog cega, jer vežbanje ne utice na nivo holesterola.Sada znamo - zahvaljujuci vežbanju male, guste cestice LDLa postaju vece i pahuljaste", kaže doktor Kraus.
A doktor Barzilaj kaže da je utvrdjeno da u svemu ulogu igra odredjeni gen i zakljucuje:"Gen bi mogao biti jedan od razloga što su neke osobe doživele sto i više godina uprkos lošoj ishrani i debljini.Mrsko mi je da to kažem, ali izgleda da je tacno: ako imate taj gen možete da pušite, možete biti debeli i ne morate da vežbate.To mi zvuci grozno", kaže doktor Barzilaj.
Oglas