Od Gagarina do „svemirskog taksiranja“

Sergej Volkov je upravo zalio jedno drvo vodom i smeši se u kameru. To je njegovo sasvim lično drvo na obodu grada Bajkonura u Kazahstanu. Otkako je tu prvi svetski kosmonaut Jurij Gagarin posadio svoje drvo, to čine svi kosmonauti koji odavde poleću. U aleji astronauta sada raste više od 100 drveta.

Pedesetogodišnjica Gagarinovog leta za Volkova je sasvim poseban datum. „Ovo je datum trijumfa naše zemlje. Sovjetski Savez je pre 50 godina počeo novu eru. Uprkos svemu, idemo dalje - mladih kosmonauta je koliko hoćete. To je najvažnije – da posle 50 godina još postoje svemirski letovi i da mi i dalje radimo“, kaže Volkov.

Ne tako davno, branša koja je služila za ugled bila je skoro sasvim dotučena, kaže moskovski stručnjak za svemirske letove, Andrej Jonin. „Devedesete godine su za Rusiju bile vrlo teške. Država je u Sovjetskom Savezu bila jedini naručilac odgovarajućih sistema. A tada smo imali i 20 puta manje narudžbi nego inače“, kaže Jonin.

Nedostatak novca doveo je do otkrića svemirskog turizma. Prvi turista je bio američki milioner Denis Tito, 2001. Usledili su i drugi putnici. Pošto u kapsuli „Sojuz“ ima mesta samo za trojicu kosmonauta, mnogi su morali da ostanu na Zemlji, i zbog toga im nije bilo lako.

„Moja generacija je bila posebno pogođena. Pripremali smo se deset godina, da bi umesto nas u orbitu otišli ljudi koji su za to - plaćali. Država finansira naš trening. Loše je ako se ne koriste ovi ljudski resursi. Ali tada zaista nije bilo novca“, seća se Volkov.

Danas je situacija bolja. Američki spejs-šatlovi su odslužili svoje, tako da Amerikanci nemaju sopstvene svemirske letelice koje bi mogle da prevezu njihove kosmonaute do svemirske stanice ISS – pa su upućeni na ruske transportne kapacitete. Rusko „taksiranje“ ih košta 55 miliona dolara po osobi…

Autori: Roman Gončarenko / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković