Od Posavine do Brisela… i nazad

Mala „dejtonska“ multietnička zajednica Vukosavlje sa oko 6.000 stanovnika mnogima nije vredna pažnje. Da je tako, ilustruje i opaska načelnika te opštine Elvira Hadžiomerovića koji nije pozvan na nedavno održani sastanak sa ministrom bezbednosti: „Administracija u Sarajevu zaboravlja Vukosavlje kada poziva načelnike Odžaka , Orašja, Modriče, Gradačca da govore ’posavskim azilantima’.“

Opština je nastala u Dejtonu, od delova Modriče i Odžaka. Stanovništvo se bavi poljoprivredom. Polovina su Srbi, ostalo Bošnjaci i Hrvati. Tako je i na terasi lokalnog kafića „Palma“ kojeg zbog blizine opštinske zgrade u šali zovu „Brioni“. Za stolom na terasi u centru sela Jakeš sede i zajedno konzumiraju užitke produženog leta ljudi iz SNSD-a, SDP-a, SDA, HDZ-a… Jednostavno, sve je drugačije nego „na vrhu“.

„Priča o (ne)sigurnosti je istrošena. Osim ekonomskih, mi nemamo drugih problema“, govori poslanik u Skupštini RS Amir Zahirović. „Vidite, ovde je više povratničke nego domicilne dece u osnovnoj školi. Vukosavlje je najmlađa povratnička opština u BiH, ali svi je nekako drže po strani. Na primer, u Brčko ulažu osam miliona konvertibilnih maraka u kupolu Kulturnog centra, a ovde toliki novac nije potrošen u sve projekte zajedno od kako je krenuo povratak.“

Govoriti o „slučaju azilanata“ u Jakešu slično je pominjanju užeta u kući obešenog. Veliki interes za to selo zbunio je meštane nenaviknute na mikrofone, kamere i fotoaparate. Dvadesetak stanovnika, Bošnjaka, krenulo je prema Belgiji u nastojanju da tamo dobiju azil. „Motivi odlaska su ekonomske prirode jer je ovo izuzetno nerazvijena opština sa nerazvijenim privrednim kapacitetima i ljudi ovde ne vide perspektivu. To je jedini razlog odlaska“, tvrdi načelnik Hadžiomerović.

„Nas je interesovalo da li su ovi odlasci imali neku kriminalnu pozadinu, da neko ne organizuje ljude u tom pravcu, ili eventualna politička pozadina. „Pravo na slobodu kretanja niko ne osporava, međutim, problem je ako ljude ne informišemo, ako oni odu i vrate se nakon izvesnog vremena, izloženi trošku, a da ništa s time ne naprave. Država je zakazala i neadekvatno reagovala“, kazuje odbornik u SO Vukosavlje Zehid Omičević i dodaje: „Kada ministar bezbednosti jedini nastupa u javnosti, dobija se utisak da ovde posla ima za policiju. A ja odgovorno tvrdim da nije tako.“

Prodaj kravu i kupi kartu za Brisel

U selu je izuzetno živo, prolaze kombajni, traktori. U prizemlju jedne porodične kuće, u prodavnici polovne odeće, dve žene biraju džempere, a mladić u dvorištu završava farbanje tamnoplavog golfa, Nisu baš raspoloženi za razgovor o toj temi. Jasmin Aličić ispred kuće guli krompir i pognute glave govori: „Samo da mi obećaju da će negde drugo biti lepo, otišao bih sutra. Ali u ovom slučaju problem je što je narod čuo laž i poverovao. Istrošiće novac i vratiti se. Međutim, neka ih vrate. Idu oni koji imaju rodbinu, imaju dobre kuće i kamione. Što bi nama zbog njih ukidali vize?“

Aličić je u više navrata čuo priče kako Belgija Bošnjacima i Romima daje utočište. „Narod veruje i odlazi. Oni koji su se vratili ne žele o tome da pričaju. Međutim, ima ih dosta koji su još uvek tamo, u nekim hajmovima (sabirnim centrima), ali ne znamo šta se s njima događa i hoće li biti vraćeni u BiH. O tome se ne priča samo u našem kraju. Autobusi stalno voze, narod ide, pozajmljuje novac, prodaje kravu… Šta će biti na kraju – ne znam.“

Sin Zejne Zelinčević je otišao u Belgiju. Brine je da njena izjava neće biti zloupotrebljena. Ipak, priča kako je njen sin (Suad) otišao jer ovde nema perspektivu. „Nikome nije davao novac. Ništa nije bilo organizovano. Kupio je kartu i poneo nešto novca za džeparac. Već dve godine planira da ide u neku evropsku zemlju jer ovde nema šta da radi. Završio je srednju školu, kratko je radio u jednoj firmi, nije sklon nikakvim nezakonitim radnjama, otišao je kao turista. Trenutno je u Briselu, hteo je da ide za Nemačku, međutim, predomislio se. Otišao u Brisel, tamo se prijavio, ima smeštaj i hranu. Nije mu dobro, ali nije ni loše. Srećom zna nemački jezik i snaći će se valjda“.

Sasvim je sigurno da stanovništvo, u nedostatku pravih informacija, donosi i pogrešne odluke. Kako kaže načelnik Hadžiomerović: „Dogovoreno je da opštinske administracije Vukosavlja, Odžaka, Modriče i Gradačca pokrenu kampanju na nivou mesnih zajednica kojom će stanovnike informisati o tome da bezvizni režim ne znači i da građani BiH mogu da rade ili traže azil u zemljama Evropske unije“.

Autor: Mirsad Čamdžić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković