Odeća ne mora da bude otrovna
9. jun 2013.
"Modni brendovi koriste reke širom sveta kao kanale za odvod otpada", tvrdi Manfred Santen. Aktivista Grinpisa je optimističan. On veruje da će proizvođači odeće ubuduće svoje majice i pantalone proizvoditi "na zdraviji način". A to znači bez hemikalija koje se trenutno koriste u procesu proizvodnje i prerade tekstilne robe.
Neke hemikalije mogu da prouzrokuju karcinom ili utiču na hormonalni sistem. "Te hemikalije u zemljama proizvodnje preko otpadnih voda iz fabrika završe i u rekama", priča Santen.
Ali i kasnije, nakon što se odeća izveze u druge zemlje, otrovne materije "napuštaju" tekstil na primer prilikom pranja. Tako širom sveta ugrožavaju snabdevanje pitkom vodom i životni prostor riblje populacije. Čak i ako odeća nije otrovna, moguće je da su u procesu njene proizvodnje korištene štetne supstance.
"Otrovni" brendovi
Sve vodeće modne marke koriste te hemikalije. To je Grinpis dokazao u leto 2012. Organizacija je u nezavisnim laboratorijama ispitala 141 komad odeće iz 29 zemalja. Farmerice, pantalone, majice i donji veš. Radilo se o odeći marki poput Armanija ili Benettona, odnosno brendova C&A, Calvin Klein, Diesel, Esprit, Gap, H&M, Jack&Jones, Levi's, Mango, Metersbonwe, Only, Tommy Hilfiger, Vero Moda, Victoria's Secret i Zara (naslovna fotografija: aktivisti Grinpisa ispred jedne Zarine filijale u Ženevi).
Rezultati su šokirali Santena: "Opasne materije nismo pronašli baš na svakom komadu odeće, ali na odeći svake od tih firmi. Na primer, na tekstilnim proizvodima Zare, marke koja pripada španskoj grupaciji Inditex. U Zarinim farmericama proizvedenim u Pakistanu stručnjaci su pronašli supstance koje mogu da prouzrokuju rak. Hemikalija je bilo i u jednoj dečjoj jakni.
Uz pomoć tih hemikalija proizvođači čiste konce i odeću. Ako one preko otpadnih voda dospeju u reke i mora, one (npr. APEO) su opasne i otrovne za ribe. "To je poznato već 30 godina", kaže Aleks Feler, šef udruženja TEGEWA koje zastupa interese hemijske industrije koja proizvodi sredstva koje onda proizvođači tekstila koriste u obradi i čišćenju svoje odeće.
APEO se ne mora koristiti, postoje hemikalije koje nisu otrovne, to su masni alkoholi. Iz njih ne nastaju nikakvi "otpadni" proizvodi koji su štetni za okolinu i za riblji svet, tvrdi Feler. Nemačke hemijske firme su već 1986. dobrovoljno odustale od korišćenja sredstva APEO za proizvodnju deterdženata. Upotreba APEA je strogo regulisana u Evropskoj uniji. Od 2005. te hemikalije smeju da se koristie samo ako one ne završe u otpadnim vodama. Ali na globalnom nivou ne postoje tako stroga pravila.
"Hemijska" moda
Grinpis je zato prebacio modnim kućama da svoje tekstilne proizvode nepotrebno "zagađuju" tim hemikalijama. Modna branša je burno reagovala na te tvrdnje. Od 2011. godine, kada je Grinpis pokrenuo kampanju protiv hemikalija u odeći, 17 velikih brednova, među njima adidas, Nike i H&M obećalo je da će do 2020. prestati da koriste štetne supstance. Zara tvrdi da APEO ne koristi već od maja 2013. Grinpis je najavio da će kontrolisati da lie se proizvođači drže obećanog.
Santen ipak podseća da su modne kuće suočene s velikim izazovima. "One često ne znaju koje firme, gde i šta uopšte za njih prerađuju ili proizvode. To je problem pre svega za firme poput Zare ili za švedski H&M. Oni u samo nekoliko sedmica "odgovaraju" na nove modne trendove, u rekordno kratkom roku kreiraju, proizvode i prodaju nove kolekcije.
To ne bi bilo moguće bez logističke podrške. "A tu je teško imati pregled nad time gde se proizvode pojedini komadi odeće", dodaje Santen. Problem je i da je dostava komplikovana. Feler kao primer navodi sledeći slučaj: "Pojedini proizvođači tekstila imaju i po 100-200 firmi u Kini, Pakistanu i Bangladešu koje za njih šiju odeću." A te firme u Aziji hemikalije za obradu tekstila kupuju od različitih ponuđača. U takvoj situaciji teško da neko može uopšte da zadrži kontrolu nad proizvodnim procesom.
"Čiste" hemikalije
Upotreba hemikalija koje nisu štetne ne utiču znatno na porast cene odeće, tvrdi Feler, eventualno se radi o dodatnim troškovima koji iznose nekoliko centi. "Ali modne firme moraju da proveravaju da li se njihovi dobavljači pridržavaju novih pravila". Feler se zato zalaže za strategiju po kojoj bi dobavljači mogli biti i "izbačeni" iz posla ukoliko se ne drže pravila "igre".
A da takve pretnje funkcionišu, dokazala je i automobilska industrija. Već odavno firme koje proizvode autodelove moraju da potpišu da njihovi proizvodi ne sadrže određene otrovne supstance.
To važi i za na primer proizvođače sedišta za vozila, kaže Hans Fajl. On je šef odeljenja za toksikologiju u Fordovoj fabrici u Kelnu: "Ako ustanovimo da se neko ne pridržava naših pravila, znamo da budemo i rigorozoni."
Autori: Ralf-Hajnrih Arens / Srećko Matić
Odg. urednica: Ivana Ivanović