Odiseja na Marsu 2035.

Evropska agencija za svemirske letove (ESA) sa svojim partnerima namerila je da 2035. godine pošalje ljude na Mars. Bio bi to prvi let sa ljudskom posadom do neke druge planete.

Proći će još mnogo godina dok se ne bude izgradio svemirski brod koji će ljude moći da ponese do Marsa. Moduli za stanovanje, hrana i piće za 6 astronauta, gorivo i terensko vozilo - to su stotine tona tereta. U svemir će morati da ga ponesu moćne rakete, moćne kao što je nekada bila Saturn 5. Ta raketa je astronaute Apolo misije dovela do meseca.

Povratak u budućnost – ili kako ponovo napraviti moćnu raketu

Međutim, od ove rakete, preostali su samo nacrti, kaže Tomas Rajter nemački astronaut.

„Teško je poverovati, nou-hau koji je tada postojao za izgradnju Saturna 5 – sada više ne postoji. Čak i na osnovu ovih nacrta koji postoje, može se reći: danas uopšte nije tako lako ponoviti ili unaprediti ono što je učinjeno 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka.“

Na putu do Marsa ljudi moraju da se zaštite od opasnog kosmičkog zračenja koje dolazi od Sunca i iz svemira. Zbog toga svemirski brod mora da bude obložen specijalnim materijalima koji ne smeju da budu previše teški.

Naučnici se zalažu za to da se obloga napravi od specijalne plastike. Osim toga koristili bi se i aerogelovi koji se skoro potpuno sastoje od vazduha, tačnije 99 odsto aerogela čini vazduh obavijen tankim zidovima, ili pre bi se moglo reći opnama. Naučnici su stanju da takve materijale obrade tako da budu otporni ne samo na toplotu već i na zračenje.

I sletanje je veliki problem!

Nije samo put do crven planete veliki izazov, to je i samo sletanje. Ulaskom u atmosferu Marsa zbog trenja nastaje temperatura i do 4000 stepeni celzijusa. Astronauti mogu da prežive samo ako njihov brod bude zaštićen specijalnim oklopom.

„Takvi materijali, koji su još i relativno laki – već postoje. Nemački centar za svemirske i konvencionalne letove intenzivno istražuje u ovoj oblasti. Postoji određena vrsta keramike, koja je pojačana specijalnim nitima i koja je odlična za tu svrhu.“

Prilikom slanja sondi na udaljena nebeska tela, ta vrsta keramike se već uspešno dokazala. Sada se čini prvi koraci na putu ka slanju prve ljudske misije na Mars. Ako je cilj da se na Mars poleti 2035. godine, onda se mora ubrzati razvoj neophodnih tehnologija za jedan tako veliki izazov za čoveka.

Autor: Kornelija Borman/ Dijana Roščić

Na sledećoj strani: Do Marsa preko Moskve

Do Marsa preko Moskve

Put do Marsa trenutno vodi preko Moskve. Tamo je ove nedelje (3.6.) počeo eksperiment simuliranja misije za Mars u trajanju od godinu i po dana, koliko bi bilo potrebno za put do te planete i nazad.

I mada se eksperiment odvija bez dva važna uslova – bez bestežinskog stanja i bez kosmičkog zračenja, cilj je da se što više sazna o tome kako šestočlani međunarodni tim naučnika reaguje na dugu izolaciju tokom svemirskog leta.

Eksperiment finansiraju Rusija, Kina i Evropska svemirska agencija. Povratak na zemlju tj izlazak iz modula Mars500 planiran je za 5. 11. 2011.

Kako izdržati izolaciju?

Model svemirske kapsule bez prozora postavljen je u jednom naučnom centru u Moskvi. Glavni zadatak eksperimenta Mars-500 jeste da se ispita efekat duge izolacije kako bi se pomoglo posadi da se u budućem pravom letu na Mars bolje nosi sa stresom i umorom.

Posada od tri Rusa i po jednog Francuza, Italijana-Kolumbijca i Kineza će tokom 520 dana živeti u spartanskim uslovima u modelu svemirskog broda i sprovoditi strogi režim eksperimenata i vežbi.

Roman Čarls trči po pokretnoj traci i to će za njega ostale astronaute biti jedini oblik kretanja u narednih godinu ipo dana. Jelena Formina, naučnica koja je učestvovala u kreiranju eksperimenta kaže:

„To je veoma važno. Za vreme leta na Mars mišići moraju ostati u formi. Jer nakon što astronauti stignu do Marsa, moraju da rade na njegovoj površini.“

Naučnicima u modulu kraj Moskve još jednom se detaljno objašnjava kako funkcionišu eksperimenti, jer posle, kada se vrata zatvore, moraju sami da se snalaze. Zbog toga moraju perfektno da savladaju tehniku. Ali, najvažnije od svega je da sačuvaju živce.

„Ne plašim se. Naravno da će biti teško, ali u tome je i ceo smisao studije. Da li će biti teško ili ne? Niko to stvarno ne zna unapred. Ali, ja lično mislim da neće biti teško “ - kaže Roman Čarls.

U Modulu kraj Moskve će se simulirati vreme koliko bi u realnosti trajalo putovanje na "crvenu planetu": 250 dana do Marsa, 30 dana istraživanja na tlu planete i 240 dana za povratak na Zemlju.

Model svemirskog broda izrađenog za eksperiment sastoji se od 5 povezanih modula ukupne površine od samo 180 kvadratnih metara. Takođe je izgrađen i odvojen deo koji imitira površinu Marsa za simulaciju sletanja na tu planetu.

„Veliki brat“ za astronaute - bez žena

U eksperimentu učestvuju samo muškarci – naučnicima se činilo da je bolje da se polovi ne mešaju na tako malom prostoru tako dugo vremena. Članovi posade, starosti od 27 do 38 godina, biće non-stop praćeni putem videa – ali kamere nisu postavljene u kabinama za spavanje. Komuniciraće sa spoljnim svetom samo indirektno – preko radio veze – a kako bude rasla simulirana udaljenost od zemlje tako će biti i duži prekidi u prenosu – i do 20 minuta i jednom pravcu.

Kako bi sve bilo što sličnije pravim uslovima, tim je sa sobom poneo svu potrebnu količini hrane i vode. To što imaju, moraju sami da rasporede – dodatka nema. Ješće hranu u konzervi sličnu onoj koja se koristi na Međunarodnoj svemirskoj stanici i tuširaće se jednom u deset dana.

Autor: Erik Albreht / Dijana Roščić

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović