"Odliv mozgova“ izmiče kontroli

Podaci o odlasku kvalifikovane radne snage iz BiH su poražavajući. Vlast u ovoj zemlji je sve samo ne opredeljena da zadrži inteligentne i obrazovane ljude u čije su školovanje i obuku uloženi milioni maraka. Šta više, umesto da te ljude zapošljavaju, vlasti BiH potpisuju sporazume sa drugim državama, kojima se omogućava odlazak stručnjaka. Procene govore da je prošle godine samo RS napustilo preko 100 hirurga što dovoljno govori o kakvom se sistemu radi.

O odlasku ozbiljno razmišlja i vrhunski stručnjak, interventni kardiohirurg u banjalučkom Kliničkom centru, Neno Dobrijević, ne toliko zbog ekonomskog faktora (bolje plate, uslova života...), već zbog činjenice da lekari i obrazovani ljudi uopšte, što su uspešniji, imaju više problema: "Što više daješ rezultata postaješ sve veći problem. Bojim se da ovo društvo ne prepoznaje stručne ljude i kvalitet. Nije džaba izmišljena ona naša izreka `sve se može ovdje oprostiti osim uspjeha`. Puštamo ljude, razbacujemo ih, sijemo ih po svijetu. Oni su tamo glavni i broj jedan, a ovdje su gurnuti po strani".

Proces koji je u ovoj fazi teško zaustaviti

Od vlasti, bilo državne, entitetske ili kantonalne nećete dobiti nikakvo smisleno objašnjenje o strategiji zadržavanja obrazovanih ljudi, u koje je BiH godinama ulagala. Umesto toga oni barataju samo statističkim podacima da je BiH od 2004. godine napustilo preko 20.000 ljudi i da se trend rasta nastavlja. Mirza Kušljugić (SDP) predsedavajući Komisije za spoljne poslove Parlamenta BiH, kaže da se radi o procesu kojeg je teško zaustaviti bilo kakvim strategijama.

Umesto toga država bi navodno trebalo da se angažuje na strategiji, kako održati vezu sa tim ljudima: "Treba praviti strategiju kako da ljudi, koji već odu, naprave ili ostave spone i da se u nekoj drugoj fazi pravi strategija prenošenja određenih poslova. I to je moguće. Mi u Tuzli imamo nekoliko firmi koje su napravili ljudi koji su otišli vani, a zapošljavaju ovdje po 20-30 informatičara, a rade za matične firme ljudi koji su otišli prije 15-20 godina", kaže Kušljugić.

Vlast u BiH, tvrde stručnjaci, ne da ne mari za iseljenike, već ima strategiju da otera svakog ko misli svojom glavom. "Prosto ne mislim da oni vide to kao neki veliki problem niti da pokušavaju da zadrže te ljude. Bojim se da je to jedan trend koji je toliko jak da ukoliko bi i postojala dobra volja da ga je teško zaustaviti. Došli smo u fazu da mladi ljudi ne vide perspektivu da od svog rada i znanja napreduju", kaže psiholog Srđan Puhalo i dodaje da oni koji nisu spremni da uđu u politiku da bi uspeli, neće ni ostvariti rezultate jer je poražavajuća činjenica da se u društvu sve svodi na političke i stranačke norme.

Udruženje građana "Zašto ne" sprovelo je istraživanje o tome, koliko se mladi ljudi zapošljavanju po programima političkih stranaka, koje su predstavljale u kampanjama. Istraživač Tijana Cvjetićanin kaže da je pored niza barijera koje stoje pred neuređenim ekonomskim tržištem u BiH, korupcija jedan od glavnih problema sa kojma se suočavaju ljudi pri zapošljavanju, što ih automatski primorava da posao potraže van zemlje: "Napuštanje zemlje nije nešto što bi bilo ko od nas hteo nekome da preporuči, ali se mnogi ljudi na to odlučuju. I istraživanja pokazuju da ono što mlade drži u državi nije to što žele da ostanu, već što ne mogu da odu. I većina njih koji vide šansu, to i urade jer nema izbora".

Nepravda, kriminal i korupcija primorava mlade van BiH

I veliki deo studenata, odmah po završetku školovanja, planira odlazak van BiH u nadi da će imati bolje egzistencijalne uslove od onih koji im se nude u BiH. Nikola Dronjak doskorašnji predsednik Unije studenata RS ne vidi perspektivu u BiH, jer je kaže poljuljano temeljno ljudsko pravo, pravda: "Mladi misle da u ovom društvu hara i caruje nepravda i osjećaju da ništa ne mogu da rade pošteno jer su kriminal i korupcija poljuljali sve društvene vrijednosti".

Činjenica da je Nemačka prvi put objavila listu poslova za radnike iz zemalja van Evropske unije, otvara mogućnost za medicinske radnike, stručnjake iz oblasti robotike i električare. Međutim postavlja se pitanje koliko će BiH ovaj „izvoz ljudi“ doneti dobrog.

Ni među građanima nema optimizma kada je reč o perspektivi ne samo mladih u BiH, već svih obrazovanih ljudi: "Razmišljam da odem, nisam jedini ima dosta mojih kolega. Njemačka je raspisala čujem i neki konkurs. Žao mi je jer mnogi ljudi odlaze odavde, pogotovo obrazovani", "Nema ovdje više ništa smisla jer pokušavam da ostvarim nešto ali ništa. Išla sam na fakultet, bez posla sam, vječiti sam honorarac, niko mi ne pruža šansu, odlučila sam da odem na neki brod, pa možda to bude moja šansa", kažu revoltirani građani.

Pogubno za BiH

Stručnjaci upozoravaju da bi problem odliva mozgova, mogao da dovede i do toga da BiH na kraju počne sa uvozom radne snage. Demograf Stevo Pašalić ukazuje na teške posledice: "Naravno da je to negativan trend u demografiji i da ostavlja lošiju strukturu obrazovanih u BiH. Odlazak stanovništva znači i manjak ukupnog broja stanovništva. Veliki je broj onih koji bi napustili ove prostore ukoliko bi našli angažman van BiH".

Bosna i Hercegovina se već suočava sa paradoksom. Hiljade ljudi sa diplomama su na biroima za zapošljavanje, a s druge strane već se oseća ozbiljan nedostatak pravih stručnjaka - lekara, inženjera, eksperata za informatiku i visokoobrazovanih ljudi drugih profila. Doktor Dobrijević sa početka priče kaže da ukoliko se situacija ne poboljša, ljudi nažalost neće imati mnogo izbora: "Ti ljudi svoj identitet, svoje porijeklo, stručnost i mladost na kraju krajeva nose i poklanaju nekom drugom", zaključuje Dobrijević.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Redakcija: Jakov Leon