Odluka o datumu parafiranja možda narednih dana

Miščević je agenciji Beta rekla da se odluka o datumu o parafiranja sporazuma može očekivati dosta brzo, naročito nakon nedavnog telefonskog razgovora komesara za proširenje Olija Rena i glavne tužiteljke haškog tribunala Karle Del Ponte.

Prema njenim rečima, prva reakcija glavne tužiteljke tribunala bila je pozitivna, ali to očigledno još nije bilo dovoljno da Ren saopšti konačni datum parafiranja sporazuma.

"No, ja se kao i (potpredsednik Vlade Srbije Božidar) Djelić nadam da će to biti relativno brzo i da mi već u narednim danima možemo očekivati jednu takvu ocenu, a zatim i parafiranje sporazuma", rekla je Miščevićeva Beti tokom pauze konferencije "Srbija i EU - jačanje evropske perspektive", u Skupštini Beograda. Ona je naglasila da su sve države članice EU "u ovom mometu

apsolutno saglasne" sa tekstom sporazuma sa Srbijom kao i svim njegovim aneksima i protokolima Povodom godišnjeg izveštaja o napretku Srbije koji Evropska komisija treba da objavi 6. novembra, ona je rekla "da očekuje izbalansiran i realan" izveštaj o Srbiji.

U tom izveštaju će, prema njenim rečima, biti realno predstavljeno ono što je Srbija do sada učinila, iako od prošlogodišnjeg izveštaja nije mogla mnogo toga da uradi na ostvarivanju prioriteta, s obzirom da je kasno dobila vladu.

Tanja Miščević je rekla da očekuje da će u izveštaju zato biti konstatovano da postoji jasna ideja kako da se ti prioriteti ostvare.

EU: Nužne još neke mere za primenu viznog režima

Evropska komisija smatra da Srbija mora da sprovede još neke važne mere kakoa bi se od nove godine mogao sprovesti sporazum o viznim olakšicama i readmisiji s EU, mada podvlači da je "u Srbiji ostvaren odredjen napredak u pravosudju, slobodama i bezbednosti".

"Zakon o strancima još nije usvojen. Bilo je nekih poboljšanja u kontroli granica, uključujući prenošenje nadzora državne granice sa srpske vojske na ministarstvo unutrašnjih poslova. Dalji napori su nužni za razvoj integrisanog upravljanja granicama", navodi se u analizi.

U analizi Evropske komisije se dodaje da je "bilo boljih rezultata u hvatanju u koštac s ilegalnom imigracijom, ali mali napredak je ostvaren u vezi sa problemom azila".

"Izvesnog napretka je bilo u borbi protiv organizovanog kriminala i važna sudjenja su dovedena do kraja, uključujući optužnice i presude za vinovnike ubistva bivšeg premijera Zorana Djindjića".

Ali "organizovani kriminal je i dalje ozbiljan problem za Srbiju", a "akcioni plan za primenu nacionalnog plana za bitku protiv organizovanog kriminala nije usvojen".

"Specijalizovane policijske službe nemaju nužni kapacitet da u potpunosti obavljaju svoje dužnosti. Odredbe o zapleni dobiti stečene zločinom nisu odgovarajuće primenjene, a nužni su i dodatni zakoni o konfiskaciji imovine".

"Pranje novca predstavlja ozbiljan problem u Srbiji", smatra takodje Evropska komisija.

"Primena novog zakonskog okvira je bila spora, a zakoni o prečavanju pranja novca i finansiranju terorizma tek treba da budu usvojeni", a nužna je i bolja saradnja izmedju ključnih državnih tela.

Podvučeno je da je srpsko zakonodavstvo za suzbijanje prometa droge "uveliko podudarno s medjunarodnim konvencijama i srpski organi gonjenja su imali uspeha u bitki protiv krijumčarenja narkotika, iako su im sredstva bila ograničena".

Zakon o policiji, dodaje Evropska komisija, je u toku primene i većina odredbi treba da bude usvojena, s tim što je nužno da se ojača administrativna i profesionalna sposobnost policije i poveća uvid u njen rad.