Odnosi Srbije i Hrvatske krenuli nizbrdo

U Beogradu se to pogoršanje vidi kao deo unutrašnjepolitčke borbe u obe zemlje. Neki i kao pokušaj Hrvatske da „iskoristi trenutnu slabost Srbije na međunarodnoj sceni“.

Srpsko-hrvatski odnosi jesu na nizbrdici, i to iz najmanje tri razloga, ističe za DW Nikola Jovanović, urednik periodike Izazovi evropskih integracija. Prvi razlog je taj što aktuelni hrvatski premijer Jadranka Kosor pokušava da prikupi što više glasova sa desnice i ekstremne desnice, ocenjuje Jovanović. Ona stoga i radikalizuje svoj diskurs. Drugi razlog se prema Jovanovićevim rečima odnosi na problem Kosova, jer Hrvatska sadašnji vakum pokušava da iskoristi ne samo kroz neku političku inicijativu, već i svojom robom za Kosovo, što je i neka vrsta zloupotrebe čitave situacije..

Srpsko-hrvatski odnosi: toplo-hladno

Sistem toplo-hladno i nije ništa neobično za odnose zemalja regiona, smatra kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju Aleksandar Popov. Srbija je u posebno delikatnom trenutku zbog pripreme mišljenja o kandidaturi za EU, i stoga su izjave premijerke Kosor u Prištini iziritirale srpske vlasti, ocenjuje Popov. Važan momenat je i blizina izbora, kaže Popov:

„A mi sada imamo pripreme za izbore i u Hrvatskoj do kraja godine, a i u Srbiji početkom iduće godine. Tako da se često spoljnopolitički odnosi zapravo zloupotrebljavaju za unutrašnjopolitičke svrhe. Tako da će se taj trend verovatno još neko vreme nastaviti dok se ne završe izbori u Hrvatskoj, ali isto tako i nosioci vlasti u Srbiji moraju da vode računa o tome kako će njihovo biračko telo da se određuje prema nekim stavovima koje oni izražavaju“.

Biće bolje na duži rok?

Zemlje regiona, bez obzira na ulazak Hrvatske u EU, dele sličnu sudbinu, smatra Jovanović. To znači da sve ovo što se trenutno dešava ne bi trebalo da trajno utiče na odnose u regionu, kaže Jovanović:

„Tako da mislim da na dugi rok zemlje regiona jesu upućene na saradnju a ne na sukobe. Tako da se nadam da će srpsko- hrvatski odnosi, kao možda ključni, uz srpsko- albanske, u regionu, biti na srednji, a pogotovu na duži rok, ponovo na uzbrdici i uzlaznoj putanji“.

Povišen stepen nervoze

U Srbiji svakako postoji povišen stepen nervoze nakon posete Angele Merkel, i neizvesnosti oko daljih evropskih integracija, ocenjuje Aleksandar Popov, i dodaje:

„Ali, ujedno mislim da bi susedi morali voditi računa o osetljivosti Srbije na mogućnost gubljenja dela svoje teritorije. Tako da bi se mogla očekivati malo veća pažljivost u nekim izjavama, bilo prilikom posete Kosovu, ili u nekim drugim prilikama. Naravno, izjave premijerke Kosor, kada je u Kninu pozdravila Gotovinu i Markača kao heroje a ne kao ratne zločince, naišla je na opravdane kritike u Beogradu. Upravo stoga mi u Igmanskoj inicijativi upozoravamo političare u regionu da se klone teške retorike, jer ona nikad nije ništa dobro donela“.

Susedi Srbije sada imaju dve opcije, kaže Nikola Jovanović: ili da zloupotrebe ranjivost Beograda, i možda ga nateraju da uzvrati nekom retorikom koja bi Srbiju opet predstavila kao neki problem u regionu; druga opcija je da pokažu više senzibilnosti oko Kosova i evropskih integracija, i da tu situaciju dodatno ne otežavaju. Bilo bi dobro da većina zemalja, zbog dugoročnih odnosa, ipak zauzmu ovaj drugi stav, smatra Jovanović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon