OECD slavi pola veka postojanja

„OECD već pola decenije potpomaže svoje članice i partnere u oblikovanju i realizaciji politike za jaku, čistu i fer privredu. Svi u Nemačkoj znaju za studiju PISA Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj“, kaže Hajno fon Majer iz centra OECD-a u Berlinu i potpuno je u pravu. Ni po čemu ova organizacija nije postala tako slavna u Nemačkoj kao po studijama PISA, od kojih svi strepe.

Od 2000. godine na ovamo OECD svake treće godine istražuje znanje 15-godišnjih učenika u zemljama članicama, koliko kvalitetno znaju da čitaju i pišu, i kakvo je njihovo znanje iz matematike i prirodnih nauka.

„Upravo u vremenu globalnih kriza i novih izazova, OECD se pokazala kao veoma kompetentna, internacionalna organizacija , koja doprinosi vođenju bolje politike i boljem životu“, kaže Fon Majer.

Nemačka nije najbolje prošla, kada je reč o studiji PISA. OECD je u prvom redu kritikovala činjenicu da u Nemačkoj uspeh u životu previše zavisi od kulturnog i socijalnog porekla. Na tako fundamentalnu kritiku društva ne mora da reaguje samo politika.

Ekskluzivno društvo najrazvijenijih zemalja

Ali, pogrešno bi bilo da se ova organizacija predstavi kao organizacija za obrazovanje i kulturu. U OECD su okupljene 34 važne industrijske zemlje, koje se prema vlastitim navodima, zalažu za tržišnu privredu i demokratiju. To je klub bogatih i razvijenih zemalja.

Najvažnije zemlje ubrzanog razvoja, kao što su Kina, Indija i Brazil – nisu zastupljene. Nema nijedne afričke zemlje. Čile je jedina zemlja iz Južne Amerike. Sa Rusijom se vode pregovori o prijemu. Pa ipak, uprkos svojoj ekskluzivnosti, OECD pretenduje na iznalaženje globalnih odgovora na važna globalna pitanja.

Autori: Sandra Petersman / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević