Oktoberfest 2001. zamalo otkazan

Tradicija igra veliku ulogu u ovoj dinastiji. Kada su pre deset godina teroristi ubili hiljade ljudi u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji Mihael F. Šotenhamel je bio nepokolebljiv : Oktoberfesta će ipak biti! Od kako zna za sebe, Oktoberfest se održava, i tu se neće niša menjati. Mesta u njegovom šatoru su, kao i uvek, bila rezervisana mesecima unapred. Međutim, nasuprot njegovim očekivanjima, ubrzo posle napada su počeli da stižu prvi faksovi i telefonski pozivi u kojima su ljudi otkazivali dolazak: Oktoberfest je doveden u pitanje.

Postavilo se pitanje: Može li se uopšte slaviti ili zbog solidarnosti i bezbednosti treba izbeći tu manifestaciju i masovno okupljanje ljudi? U prvim danima posle 11. septembra to se nisu pitali samo novinari. „Misao da se i kod nas tako nešto može dogoditi, vrtela se i nama po glavi“, seća se Volfgang Venger, tada i sada portparol policije Minhenu. Oktoberfest je jedan od najvećih festivala u svetu. Oko šest miliona ljudi iz celog sveta tokom dve sedmice, stotine hiljada svaki dan na malom prostoru . Zgodna meta za teroristički napad.

1980. godine 13 žrtava terora na Oktoberfestu

Jednom se tako nešto već dogodilo: 1980. eksplodirala je bomba na glavnom ulazu. Poginulo je 13 osoba, a stotine je povređeno. Mihael F. Šotenhamel je bio svedok napada iz prve ruke. Bio je to najpogubniji akt terora u nemačkoj posleratnoj istoriji. Pozadina tog akta je još uvek kontroverzna. Oktoberfest je nastavljen dva dana posle napada.

I tako je savet najstarijih u gradskoj upravi Minhena 14. septembra 2001. odlučio: Oktoberfest će se održati! „Drago mi je bilo što je Oktoberfest tada održan“, kaže Gabriele Vajsheupl, koja je kao šefica turizma već 26 odgovorna i za taj festival. „Ne treba se povući pred terorizmom“, kaže ona. Baš kao i 1972. kada su palestinski teroristi na olimpijskim igrama u Minhenu oteli tim izraelskih sportista. Njihovo oslobođenje nije uspelo, poginulo je ukupno 17 ljudi. Vajsheupl je tada radila kao hostesa.

„Igre se moraju nastaviti" – setila se ona reči predsednika MOK-a iz 1972. i 2001. ovako formulisala odluku da se Oktoberfst održi: „Slavlje radosti života ne može se otkazati“. Međutim, povećane se mere bezbednosti, prvi put je uveden video nadzor. Deset godina kasnije, policajci u stanici imaju na raspolaganju 17 kamera. Osim toga, povećan je i broj ljudi u službi obezbeđenja, angažovano je čak i do 300 službenika dnevno.

Ipak, stopostotne sigurnosti nema kaže Volfgang Venger. Na pitanje da li se sam oseća sigurnim, on odgovara da na Oktoberfest odlazi sa svojom decom.

Bluz u čast žrtvama

Tradicionalno, festival se otvara u Šotenhamel šatoru. Od 1950, gradonačelnik Minhena tu otvara prvo burence piva. Pre deset godina, od te tradicije se odustalo. Umesto toga, uz prisustvo američkog konzula, jedan bluz pevač otpevao je jednu pesmu, u govorima je odata počast žrtvama atentata u SAD.

„Senke kula Svetskog trgovinskog centra nadvile su se direktno nad livadom sa šatorima“, priseća se Gabriele Vajsheupl. Pogotovo prve nedelje festivala ljudi su bili vidno tužni i pogođeni, a potom je polako bluz zamenila tradicionalna bavarska veseljačka muzika. Na kraju je sve bilo kao uvek…

Autori: Mihael Borgers / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković