Olovo u krvi na severu Kosova?
2. februar 2009.
Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije pozvali su Rome, Aškalije i Egipćane iz kampova u severnoj Kosovskoj Mitrovici da ih napuste. Za njih će Vlada Kosova obezbediti stambene objekti u kojima će imati dobre životne uslove. Na taj način izbegla bi se opasnost da im deca obolevaju od olova u krvi.
Doktor Dorit Nitzan je na pres konferenciji u Prištini, organizovanoj tim povodom tokom vikenda, rekao je da opada broj dece obolele od olova u krvi, ali je, kaže, ta bolest i dalje nedopustivo prisutna.
„Čuli ste da ljudi govore kako je olovo u krvi u kampu ’Osterode’ najveće. Lekari Svetske zdravstvene organizacije i ja, koji se bavimo tim pitanjem, možemo da potvrdimo da opada nivo olova u krvi, ali situacija je i dalje veoma rizična i zato ih pozivamo da napuste te kampove. Ne želimo da tu neko ostane ili da se nastani.“
I doktor Skender Sulja iz te organizacije, potvrđuje da olovo u krvi i dalje ugrožava zdravlje mnogih Mitrovčana.
„Svi građani Mitrovice izloženi su opasnosti dobijanja olova u krvi, a ekstremno visoke količine tog metala u krvi pronađene su kod Roma, Aškalija i Egipćana koji su živeli i žive u kampovima.“
Politizacija slučaja
Predstavnici međunarodnih organizacija na Kosovu, poput Frode Mauringa, ističu da se industrijska zona u gradu na Ibru, koja je po njegovim rečima najopasnija u Evropi, treba osigurati savremenim zaštitnim merama.
Mnogi stanovnici kampova i Kosovske Mitrovice uopšte, ali i neki predstavnici međunarodnih organizacija koji se bave pitanjem Roma, sumnjaju, međutim, da postoji ta bolest. Neki su jasno izjavljivali da je reč o, kako su rekli, politizaciji slučaja.
Takvog mišljenja nije gradonačelnik Mitrovice Bajram Redžepi, inače lekar po struci.
„Bez obzira što je topionica prestala sa radom pre više od četiri godine, posledice trovanja olovom i drugim teškim metalima su dugoročne. One se sedimentiraju i u zemlji i napadaju najviše ćelije mozga.“
Redžepi, bivši kosovski premijer, objašnjava i zašto je ta bolest prisutnija kod romske dece.
„Oni su radili sa starim baterijama. Ponovnim topljenjem olova od tih ćelija podizali su nivo olova.“
Oko 125 porodica Roma, Aškalija i Egipćana, odnosno oko 560 osoba, živi posle kosovskog rata u četiri kampa na severu Kosova.