Ono što statistika ne zna

Mnoge statistike pokazuju da su u poslednje dve decenije načinjene mnoge greške, da ima još mnogo nepravde, da u istočnoj Nemačkoj ima dvostruko više nezaposlenih nego u zapadnoj, da zaposleni u zapadnoj Nemačkoj za isti posao dobijaju veće plate od istočnonemačkih sugrađana. Sve to može da se pročita u pametnim naučnim studijama- ali šta nam to govori o ujedinjenju? – Ne mnogo.

Istorijski jedinstveno

Najveći, i još nedovršeni, projekat nemačke posleratne istorije ne može da se meri brojkama. Naravno, građani zapadne Nemačke osećaju finansijsko opterećenje koje je prouzrokovao transfer mnogih milijardi Evra u istočnu Nemačku. Još veći izazov je bio ulazak u sasvim novi život za ljude iz starog DDR-a.

U nemačkoj javnosti, uspesi još nisu dovoljno cenjeni. Umesto toga, mnogo je žalopojki – iako one posle 20 godina nisu ništa drugo do puka politika interesa, I na istoku i na zapadu. Jer, niko nije mogao da očekuje da će samo za dve decenije da srastu dva društvena sistema koja su bila suprotnost jedan drugom. Oni koji očekuju da danas više nema razlika između istoka i zapada zemlje, nisu pojmili dimenzije ovog nečuvenog i u ovoj formi jedinstvenog istorijskog događaja.

Nije bilo vremena za eksperimente

Tu ništa ne menja ni činjenica da su između pada zida i 3. oktobra 1990 načinjene mnoge greške i da su mnoge situacije pogrešno procenjene. Danas je sigurno da arhitekti nemačkog jedinstva nisu imali vremena za eksperimente niti za postepeno zbližavanje dve nemačke države. Oni su morali da iskoriste jedinstvenu šansu u u trenutku u kome se dotadašnji svetski poredak radikalno menjao – i to su i učinili. Naravno da je bilo brzopleto obećavati ljudima da će jedinstvo biti uspostavljeno za nekoliko godina i da će njegovi troškovi biti sagledivi – kao što je to 1990. rekao tadašnji kancelar Helmut Kol. Te rečenice su do danas ostale jevtina municija za kafanske diskusije - koja ne može da umanji delo Helmuta Kola i svih ostalih koji su ostvarili ujedinjenje.

Jer, Nemačka je u svakom pogledu profitirala od ujedinjenja. U to se računa i činjenica da je ova zemlja u poslednjih 20 godina postala otvorenija, šarenija, življa i opuštenija – a to nije malo! Ona je naučila da se ophodi sa protivrečnostima, otvorenim pitanjima i društvenim konfliktima, naučila je da ih prihvata a ne da ich gura pod tepih. Ona više ne traži odgovore pomoću lova u mutnom; ona je otvorila oči i postavlja pitanja. Nemačka je jedna laboratorija, jedno društvo usred Evrope, koje stalno mora da se nosi sa promenama, izazovima i novim iskustvima. I to je jedan od rezultata ujedinjenja. A on govori više o ovoj zemlji od svih statistika.

Komentar: Mark Koh

Odgovorni urednik: Ivan Đerković