Opasna igra Evropske banke

Evropska centralna banka (ECB) snizila je kamate na pozajmice u Evrozoni na istorijski minimum. Savet ECB je u četvrtak saopštio da će kamate za 17 država koje koriste zajedničku valutu od sada biti prepolovljene, na 0,25 odsto. Još u maju je ova banka snizila kamate na 0,5 odsto, kako bi se borila protiv dužničke krize.

Korak frankfurtskih bankara nije baš neočekivan. Naime, u oktobru je inflacija u zoni evra sa 1,1 pala na 0,7 odsto, što je već unelo nemir. Preniska inflacija loša je za ekonomiju baš kao i previsoka, jer se opasno bliži negativnoj stopi, odnosno deflaciji. Nije čudo što su se Evropljani dosetili deflacije u Japanu – toj zemlji je trebala čitava decenija da se iščupa i vrati na stazu privrednog rasta.

Deflacija, zbog manjka potražnje, primorava preduzetnike da snize cene. Roba i usluge postajaće sve jeftinije. Iako sve najpre izgleda kao raj za kupce, lako se pretvara u ekonomski pakao. Ako subjekti očekuju da će cene i dalje padati, ne odlučuju se za kupovinu – jer kasnije će proći jeftinije. Ovo uzdržavanje od potrošnje ima duboke posledice. Ne samo da koči protok novca i unutrašnje tržište, nego i preduzetnici u jednom trenutku prestaju da investiraju, jer im posao stagnira. Ulazi se u spiralu padajućih cena, padajuće proizvodnje i, na kraju, masovnog gubitka radnih mesta.

Upravo tu leži razlog što je ECB prepolovila već niske kamate i postala nešto između bankomata i političkog instrumenta. Da li će se time zaista pokrenuti konjuktura u zoni evra? Konje možete dovesti na pojilo, ali da piju – to moraju sami. Drugim rečima, investicije ne dolaze ako krediti odjednom postanu povoljni, nego samo ako investitor može da računa sa većom potražnjom i profitom. A takav rast nažalost, kako pokazuje i sveža prognoza Evropske komisije, dešava se veoma sporo.

Ali zašto je inflacija u ovom trenutku tako niska, kada mnogi poznavaoci prilika veruju da će jeftini novac koji nudi ECB upravo dovesti do naduvanih cena i veće inflacije? Zapravo, velikodušnost ECB možda dovodi do niže inflacije kratkoročno, ali dugoročno bi cene mogle da podivljaju. Posle terorističkih napada 2001. su američke Federalne rezerve uradile sličnu stvar, kako bi sprečile recesiju. A onda, kroz osam godina, eksplodirao je mehur nekretnina. Posledice znate, svet se od njih i dalje oporavlja.

Na duge staze ECB mora da se mane politike jeftinog novca, ne treba po svaku cenu srljati onuda kuda su otišle Sjedinjene Države. Jer dugoročno mi u Evropi nećemo imati da se borimo sa deflacijom, nego sa novim pumpanjem cena i novim krizama.

Komentar: Rolf Venkel / nr
Odg. urednik: Ivan Đerković