Opasne belančevine

Prilikom izbijanja infekcija nisu uvek u pitanju bakterije i virusi. Ponekad se radi o belančevinama, dakle jednostavnim, neživim molekulima. Svako od nas u sebi nosi belančevine koje kod goveda mogu izazvati BSE ili kravlje ludilo, a kod čoveka Krojcfeld-Jakobovu bolest. U principu su te belančevine bezopasne, ali u jednom trenutku počinju da se skupljaju u ćelijama nervnog sistema. Problem je u tome što te degenerisane belančevine, zvane prioni, mogu da putuju od ćelije do ćelije i tako šire zarazu. Tada dolazi do deformacije mozga i smrtonosna bolest više ne može da se zaustavi.

Uzročnik je u svakom od nas

Nauka se po prvi put suočila sa prionima 80-ih godinama prošlog veka u sklopu potrage za uzročnikom BSA. Prvi koji je te degenerisane belančevine povezao sa kravljim ludilom bio je Stenli Prusiner, kasniji dobitnik Nobelove nagrade. Švajcarski naučnik Čarls Vajsman kasnije je dokazao da je ta hipoteza tačna. I ne samo to. „Mi smo doneli dokaz da se radi o vrsti belančevine koja se nalazi u našem mozgu“, kaže Vajsman u razgovoru za Dojče vele. „Uzročnik je u stvari proizvod organa domaćina i to je zapravo ono što je novo“, kaže Vajsman. Opasnost obolevanja od Krojcfeld-Jakobove bolesti dakle leži u svima nama. Ipak, na sreću, belančevine vrlo retko spontano same od sebe preuzimaju degenerisanu formu. „Uzročnik po pravilu dolazi spolja kako bi podstakao taj proces“, kaže biolog Vajsman. Npr. kroz konzumaciju mesa obolelih životinja. Zloćudne belančevine tada preko creva dolaze do limfnih čvorova i do nervnog sistema. Simptomi Krojcfeld-Jakobove bolesti su depresija, demencija i manjak telesne kontrole.

Otpornije od virusa i bakterija

Čarls Vajsman i njegov kolega Adrijano Aguci su ovih dana u Berlinu za svoja dostignuća na polju istraživanja priona dobili prestižnu nagradu Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti dotiranu sa 100.000 evra. Oba naučnika ipak dodaju da je još mnogo posla ostalo na polju proučavanja priona. Te belančevine su neverojatno otporne. Gotovo je nemoguće ukloniti ih sa operacionog pribora. Otporne su čak i na formaldehid, vrlo snažno dezinfekciono sredstvo. To može da ima i kobne posledice. „Postoji oko 100 slučajeva gde je pacijent zaražen prionima i to prilikom hirurškog zahvata“, kaže Vajsman. On navodi slučaj kada su lekari elektrodom zarazili novog pacijenta iako je pre toga ona bila tretirana formaldehidom. Taj pacijent je nedugo nakon toga preminuo od Krojcfeld-Jakobove bolesti. Jedina delotvorna borba za uništavanje priona je 20-minutno zagrevanje na 130 stepeni. Trenutno ne postoji ni delotvoran način lečenja Krojcfeld-Jakobove bolesti. Oboljenje uvek ima smrtan ishod. Pozitivno je jedino to što je od 2000. godine broj obolelih u Evropskoj uniji u stalnom padu. Između ostalog zahvaljujući i činjenici da lekari danas o toj bolesti znaju mnogo više nego pre dve decenije.

Autori: Brigite Osterat / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković