Opasni eksperimenti

I dan-danas naučnici nagadjaju zbog čega je španski grip bio tako smrtonosan.Tokom epidemije 1918.te godine u svetu je umrlo više od 20 miliona ljudi.Kako bi se otkrila tajna bolesti do sada je dešifrovano pet od osam gena ovog supervirusa i ukršteno sa virusima današnjeg gripa.Viruse španskog gripa naučnici su uzeli iz posmrtnih ostataka njegovih žrtava.

Medjutim, svi ti eksperimenti ne odvijaju se uz dovoljne mere bezbednosti.”Svi virolozi sa kojima sam do sada razgovarala krajnje su uznemireni”, kaže Ingegerd Kalings sa Instituta za kontrolu zaraznih bolesti u Stokholmu.”Ukoliko bi se neko od onih koji učestvuju u eksperimentima zarazio virusom i on na taj način bio iznesen iz laboratorije, posledice bi bile katatsrofalne”, upozorava i Donald Henderson sa univerziteta u Pitsburgu, jedan od najpoznatijih stručnjaka za bezbednost u bioistraživanjima. Epidemija koju bi izazvao u laboratoriji veštački oživljen virus mogla bi biti još pogibeljnija od one iz 1918.te.

”Krajnje je vreme da virolozi usvoje pravila o postupanju sa izazivačima bolesti”, izjavila je Kalingova naučnom časopisu ”Nju sajentist”.Stručnjak za SARS sa australijskog univerziteta Kvinslend Džon Mekenzi smatra da bi u tom cilju trebalo sazvati medjunarodnu konferenciju.

Naučnici su zabrinuti zbog toga što se eksperimenti sa genima španskog gripa odvijaju uz različite stepene bezbednosti.Joširo Kavaoka sa univerziteta Viskonsin-Medison nedavno je ubacio gen španskog gipa u bezopasan virus gripa A i tako ga pretvorio u ubicu.Miševi koji su bili zaraženi tim ukrštenim virusom imali su iste simptome kao i žrtve koje su umrle od španskog gripa: infekciju pluća, upale i teška unutrašnja krvarenja.

Kavaokin tim počeo je eksperimente uz najveći stepen bezbednosti u laboratorijama BSL 4.Onda su istraživači zaključili da se eksperimenti bez većeg rizika mogu izvoditi i uz manji sterpen bezbednosti i promenili su laboratoriju.Niži uslovi bezbednosti znače da istraživači ne moraju više imati zaštitu celog tela.

Kavaoka je izjavio "Nju sajentistu" da miševi, nakon što su dobili jedan antivirusni preparat, više nisu mogli da se zaraze.Taj preparat onda su dobili i saradnici na projektu i prešli u laboratoriju u kojoj su blaži propisi o bezbednosti.

Medjutim, naučnici u jednoj drugoj američkoj laboratoriji ustanovili su da miševi, nakon što dobiju Kavaokin preparat, ipak mogu da se zaraze i da čak svaki deseti umire od bolesti.

Ali, to nije kraj – Majkl Kace sa univerziteta u Sijetlu planira da eksperimentiše sa virusom španskog gripa u još manje bezbednoj laboratoriji od Kavaokine.Predvidjeno je jedino da poprska majmune rastvorom koji ubija viruse.

Britanski virolog Džon Vud, medjutim, zahteva da se sa španskim gripom eksperimentiše isključivo u laboratorijama u kojima je na snazi najviši stepen bezbednosti.