Opasnost od lekova protiv psihoze

Rezultati prvog dugotrajnog istraživanja efekata lekova na osobe sa Alchajmerom naglasili su potrebu za pronalaženjem manje štetnih terapija, izjavio je britanski naučnik Kliv Balard, a prenela agencija Rojters.

Tokom trogodišnje studije izvedeni su zaključci da pacijenti tretirani „placebom“ imaju čak 42 odsto manji rizik od smrti od osoba koje su nastavile sa terapijom lekovima protiv psihoze.

„Naši podaci pokazuju ozbiljne zdravstvene pretnje kada je u pitanju dugoročna upotreba antipsihotika kod tih ljudi i doktori na klinikama treba da probaju da zamene te lekove nekim bezbednijim terapijskim pristupima“, naglasili su istraživači.

Suzbijanje agresije

Alchajmerova bolest je neizlečiva neuro-degenerativna bolest i najčešći je oblik demencije. Procenjeno je da sa Alchajmerom živi 26 miliona ljudi u svetu. Lekovi protiv psihoze sve češće se koriste u suzbijanju promena ličnosti i agresivnosti koja je često vezana za samu bolest, ali najnovija istraživanja pokazuju da ti tretmani nisu vredni rizika.

„Mislimo da još postoji bitno, ali ograničeno mesto za netipične antipsihotike u tretmanu ozbiljnijih simptoma, naročito agresije“, izjavili su istraživači.

U proučavanju pacijenata sprovedenom između 2001. i 2004. godine 128 pacijenata, godina od 67 do 100, u grupama je nastavilo sa tretmanom lekovima, dok je druga grupa svoje lečenje zasnovala na „placebo“ efektu, u periodu od 12 meseci.

Grupa koja je nastavila sa korišćenjem lekova uključila je lekove poput hlorpromazina, haloperidola, trifluoperazina i drugih. Istraživanja su rezultirala sa 30 odsto živih pacijenata u grupi koja je svoje lečenje zasnovala na medikamentima i 59 odsto među ljudima u grupi koja je lečena „placebom“.

Drugi istraživači primetili su da lekovi protiv psihoze povećavaju rizik od šloga i otkazivanja moždanih funkcija, te ističu značaj razvijanja drugih načina pružanja pomoći obolelima od Alchajmerove bolesti.